Diković će tužiti Natašu Kandić

Navodni ratni zločini počinjeni su u zoni njegove odgovornosti na Kosovu, saznaje "Danas".

Ministar odbrane Dragan Šutanovac rekao je juče da očekuje da će državni organi „adekvatno reagovati“ na saopštenje i dosije FHP i da će Diković zaštitu zatražiti na sudu.

"Zaista je neprimereno, a u nekim segmentima i monstruozno optužiti generala Dikovića za zločine koje je svojim činjenjem ili nečinjenjem dozvolio sa pozicija na kojima je bio. Pre nego što je general Diković postavljen na dužnost, izvršene su sve provere o njegovom radu u prošlosti, a juče i jutros rano i provere dosijea Fonda, za koji mogu da kažem da je potpuno lažan", rekao je Šutanovac.

Ministar odbrane je to kazao juče u Nišu, gde je pored ostalog obišao Vojnu bolnicu, koja će „uskoro biti otvorena za civile, na osnovu odluke Vlade Srbije“. Šutanovac je precizirao da se i „laičkim uvidom“ u personalni dosije generala Dikovića može utvrditi da on nije bio na pozicijama i lokacijama za koje ga FHP optužuje.

Prema rečima Šutanovca, Diković tokom 1994. i 1995. nije bio na prostoru zapadne Srbije, a 1998. nije bio na prostoru Kosova i Metohije. On je dodao da je „potpuno bespredmetno i nepristojno optuživati načelnika Generalštaba da je konjokradica ili da je prisvojio krupnu i sitnu stoku“.

Fond za humanitarno pravo objavio je juče da smatra da oficir poput Ljubiše Dikovića nije dostojan da bude načelnik GŠ Vojske Srbije i pozvao je nadležne organe da predsedniku Srbije predoče činjenice o postupanju nekadašnjeg komandanta 37. motorizovane brigade tokom rata, kao i dokaze Haškog tribunala o počinjenim ratnim zločinima u zoni odgovornosti ratnog komandanta Ljubiše Dikovića.

Fond je objavio i dosije o Dikoviću, koji, kako navode, „može da doprinese potpunijem sagledavanju njegove lične i komandne odgovornosti“. U Fondu ističu da dokazi na kojima se zasniva presuda Haškog tribunala u predmetu Milutinović i drugi, preživele žrtve iz Drenice koje su svedočile u Tribunalu ili dale izjavu Fondu, kao i dokumenta sadržana u javnoj bazi podataka Tribunala, ukazuju na brojne teške i masovne ratne zločine, koji su počinjeni prema albanskim civilima u zoni odgovornosti aktuelnog načelnika Generalštaba.

„Tokom NATO bombardovanja, ratni zločini koje su vršili pripadnici Vojske i policije su se ponavljali. Iako je imao obavezu da spreči ratne zločine, komandant Diković to nije učinio. Do danas, pripadnici i komandanti jedinica koji su sudelovali u izvršenju ratnih zločina u Ćirezu, Starom Čikatovu, Baksu, Vrbovcu i Glogovcu, gde je u toku četiri nedelje ubijeno najmanje 200 civila, nisu procesuirani“, navodi Fond.

Oni dodaju da, osim toga, pomenuti dokazi ukazuju i na bezobzirnu pljačku albanske imovine tokom NATO bombardovanja. Prema njihovim navodima, komandanti i pripadnici vojske i policije, među kojima i Diković, sudelovali su u oduzimanju i prisvajanju albanske imovine u cilju ličnog korišćenja i bogaćenja.

Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić kaže da je ministar Šutanovac „prebrzo delovao“ kada je rekao da je izveštaj o Dikoviću lažan, kao i da treba da pogleda fusnote u dokumentu u kojima se navode izvori podataka. Prema njenim rečima, u izveštaju „nema nijedne rečenice koja je zaključivanje ili pretpostavka, već je reč o činjenicama koje su utvrđene pred Haškim tribunalom ili koje su potvrdili svedoci“. Reagujući na eventualnu tužbu protiv Fonda, ona ističe da je „u Srbiji postalo sve moguće“, kao i da se čak zakonima ograničava kritička reč.