Danska preuzima predsedavanje EU

Glavni ciljevi predsedavanja Danske EU će biti da Evropa postane odgovorna, dinamična, zelena i bezbedna, ali pošto je ekonomska kriza u EU daleko od razrešenja, čini se da će podsticanje privrednog rasta ostati na vrhu liste vlade u Kopenhagenu.

Danska će tokom predsedničkog mandata naporno raditi kako bi bili postignuti konkretni rezultati na četiri pomenuta polja i doprineće izlasku EU iz ekonomske krize i budućem rastu, izjavio je početkom decembra danski ministar za evropska pitanja Nikolai Vamen.

Kako se navodi u izveštajima iz Kopenhagena, Danska, koja nije prihvatila evro, preuzeće predsedništvo EU 1. januara u vreme kada zajednička valuta visi o koncu.

Premijerka Danske Hele Torning Šmit je obećala da će se tokom predsedavanja boriti za jedinstvo Evrope, ali ona istovremeno mora da reši razdor kod kuće oko toga hoće li prihvatiti sve dublje i čvršće fiskalne veze u EU.

Socijaldemokratska političarka Torning Šmit, koja je tek tri meseca na čelu vlade, posle desetogodišnje vladavine desnih konzervativaca, opire se pozivima na referendum o usvajanju fiskalnih pravila koja su u EU predložena ovog meseca za 17 zemalja evro zone.

Zagovornici pravila kažu da su ta pravila ključna za opstanak evra, no, ankete pokazuju da bi ih odbacili glasači u 10 zemalja koje nisu usvojile zajedničku monetu.

Danski glasači su odbacili sporazum iz Mastrihta na referendumu 1992. i država potom nije pristala na četiri elementa pakta: evro, evropsko državljanstvo, te saradnja u oblastima bezbednosti i pravosuđa.

Birači su odbacili evro i na drugom referendumu 2001.

Mala sirena, simbol Kopenhagena

Najnovije ankete kazuju da 71 odsto Danaca žele da zadrže njihovu nacionalnu valutu krone (DKK).

„Dužnička kriza u Evropi je imala uticaja na dansko javno mnenje kada se radi o evru", izjavio je glavni ekonomista Danske Banke A/S Stin Bocian, koji je podsetio da se u septembru 60 odsto Danaca protivilo usvajanju evra.

DKK je vezana za zajedničku monetu EU po kursnoj razlici od 7,43 za jedan evro i koja dozvoljava da danska valuta fluktuira u okviru margine od 2,25 odsto, a da centralna banka Danske obezbedi da jaz između njenih kamatnih stopa i onih u evrozoni nikada nije preterano veliki.

Ministar Vamen je izjavio kako će Danska probati da učestvuje u fiskalnom paktu EU, „u najvećoj mogućoj meri”.

No, Vamen je dodao kako dansko nepristajanje na pakt mora biti „poštovano”, a vezivanje DKK za evro po fiksnom kursu, uzeto u obzir.

Danska je, takođe, obećala da će doprineti sa 40 milijardi DKK (sedam milijardi dolara) u planu zemalja EU za kanalisanje sredstava Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u borbi protiv krize.

Kopenhagen

Dansku, sa mešovitom tržišnom privredom i velikom državom blagostanja, često nazivaju zemljom najsrećnijih ljudi i s najmanjom korupcijom u svetu.

Dansku mešovitu privredu svrstavaju iznad proseka životnog standarda u Evropi, a karakteriše je i visok stepen slobodne trgovine.

Danska je, prema procenama za 2011, na četvrtom mestu po veličini nominalnog ukupnog domaćeg proizvoda (BDP) po glavi stanovnika, koji iznosi 60.961 američkih dolara.

Prema računicama Ujedinjenih nacija, Danska ima najniži u svetu nivo nejednakosti u prihodima, a prema MMF, najvišu zagarantovanu minimalnu zaradu.

Prema Grupaciji Svetske banke, Danska ima najfleksibilnije tržište rada u Evropi, a politika koja tome doprinosi je poznata kao „fleksikjuriti” (kombinacija fleksibilnosti i sigurnosti).

Privatnim vlasnicima preduzeća je veoma lako da unajme i otpuste zaposlene, a ovi bez posla primaju od države veoma visoke naknade.

Danska sa 5,5 miliona stanovnika, ima radnu snagu od oko 2,9 miliona ljudi, a među njima je mnogo vlasnika visokoškolskih i fakultetskih diploma, po kojima je ta zemlja četvrta u svetu.

Prema podacima iz oktobra 2011, stopa nezaposlenosti u Danskoj je bila 5,5 odsto, znatno ispod proseka u EU, koji je izneo 9,8 odsto.

Danska je, takođe, jedna od najkonkurentnijih privreda u svetu, shodno izveštaju Svetskog ekonomskog foruma iz 2008, ženevskog IMD i londonskog privrednog nedeljnika „Ekonomist".

Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Danska ima najslobodnija finansijska tržišta među najstarijih 15 članica EU (EU15), kao i jedno od najslobodnijih tržišta roba.