„EU nema standard za pravosuđe"

Povodom pisanja lista „Zidojče cajtung” da Srbija ne ispunjava pravne standarde za dalje približavanje EU u meri u kojoj to tvrde zvaničnici Evropske komisije i da je Brisel zanemario teške propuste u srpskom pravosuđu, domaći stručnjaci za evropske integracije misle da tako nešto ne stoji.

Prvo zbog toga, piše „Politika", što evropski standard kao takav ne postoji, a takozvane pravne tekovine EU predstavljaju „jednu široku materiju, okvir koji treba da bude udenut u domaće zakonodavstvo”.

Ana Trbović, profesorka Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, podseća da stručnjaci EK „sagledavaju da li je evropski okvir koji čine pravne tekovine EU unet u naše zakonske odredbe u dovoljnoj meri” i „odmah kažu, ukoliko to nije urađeno u dovoljnoj meri, da treba da se popravi”. To je, uostalom, i bio razlog zbog kojeg je Srbija menjala neke zakone.

U vezi sa pozivanjem pomenutog nemačkog lista na „poverljivi” izveštaj pravnih stručnjaka EK u kojem piše da je reč o „izrugivanju pravu” u Srbiji, a koji se razlikuje od stava zvaničnika komisije, Trbovićeva, koja se nekada nalazila na čelu sektora za evropske integracije, kaže da ne vidi kakav bi to bio poverljivi izveštaj.

„Sve je vrlo otvoreno, vrlo javno, svi izvori su javni. Sve što je urađeno dostupno je na internet adresi Skupštine Srbije, svi zakoni koji su usvojeni i podzakonski akti, tako da ništa nije tajno”, ističe ona i zaključuje da „ako su vam izvori javni, onda ni analitika ne može biti potpuno poverljiva”.

Prema njenom mišljenju, jedina razlika u oceni stručnjaka i stava zvaničnika EK može biti u tome da neki od eksperata EK smatraju da neki zahtevi moraju da se ispune sada, a ne da se čeka sledeći stadijum evrointegracije.

Trbovićeva naglašava da naša zemlja nije na tom stadijumu kada treba sve da ispuni, već samo one uslove koji su potrebni za status zvaničnog kandidata. „Ako se poredimo sa drugim državama koje su dobile status kandidata pre nas, mi smo uradili više, i više nego ispunili potrebno”.

I Nikola Jovanović, urednik časopisa „Izazovi evropskih integracija”, tvrdi da standardi EU u pravosuđu ne postoje. Postoje, kaže, neki principi i praćenje reforme pravosuđa što čini EK. Postoje i kriterijumi iz Kopenhagena i mišljenje Venecijanske komisije i neki kriterijumi Saveta Evrope.

Komentarišući napis iz nemačkih novina, ocenjuje da je „priča malo čudna”. „Na osnovu kojih dokaza oni znaju šta su niži nivoi predlagali, a šta su viši nivoi usvajali u vezi sa izveštajem o Srbiji”, pita Jovanović. On kaže da ne zna šta bi to bio „poverljivi” izveštaj u EK. „Postoji interna komunikacija unutar komisije, koja je telo u kojem vlada hijerarhija i gde prosto mišljenje nižeg službenika ne može da se uzima za verodostojno već višeg”, poput odnosa koji vladaju u nekom ministarstvu.

Jovanović smatra da je teoretski moguće da određene službe komisije ili nadležni za određenu zemlju izrade izveštaj koji kasnije na nekom višem nivou komisija „malo politički dotera”, pa nije nemoguće da su na nekom višem nivou, da bi akcenat upravo bio na političkim uslovima, neke stvari „ispeglane” u vezi sa Srbijom”.

Postoji i još jedna mogućnost – da u pozadini pomenutog teksta leži drugi izvor. Naime, Bundestag, takođe, izrađuje mišljenje o procesu reformi u zemljama obuhvaćenim procesom stabilizacije i pridruživanja za svoju vladu, pa bi bilo logičnije da se ovaj list poziva na nalaze nemačkih eksperata. „Znači, moguće je da mišljenje Nemačke bude strože od EK. Ali zašto bi se onda krila iza EK?”, pita Jovanović.

U vezi sa navodom „Zidojče cajtunga” da u „poverljivom izveštaju” piše da u Srbiji postoji „nedopustiv uticaj politike na pravosuđe”, naši sagovornici ističu da je poznato da je ta reforma bila kontroverzna i da domaći stručnjaci o tome vrlo često govore. Ta ocena je bila i u izveštaju EK od prošle godine. Trbovićeva podseća da je reč o uticaju politike na izbor sudija na primer ili o činjenici da je jedan od glavnih sudija kasnije optužen za korupciju. „To je nešto zbog čega se EU žali do kraja i dok mi ne postanemo punopravna članica isteraće to da budu potpuno zadovoljni i da nema te mere političkog uticaja”, uverena je ona.