Pusićeva: Spor rešiti sporazumom

"Kada je reč o tužbi i kontratužbi koje su Hrvatska i Srbija podnele jedna protiv druge pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, postoje dve mogućnosti: da se stvar reši pred sudom i druga, po mom mišljenju mnogo bolja, rešavanje spornih pitanja dogovorom", kazala je Pusićeva u Intervjuu Tanjugu.

Mogućnost koja je bliža zdravoj pameti, smatra Pusićeva, jeste da pokušamo da pobrojimo sve stvari koje su sporne između nas, a relevantne su za život koji je pred nama.

"To su, na primer, pitanja nestalih, opljačkanih umetnina i dobara za vreme rata, pitanje suđenja za ratne zločine i saradnje pravosuđa. Ako uspemo da postignemo, a mislim da bi morali biti u stanju, međudržavni sporazum, u kojem bi bilo definisano kako će se to rešavati, treba staviti na dnevni red povlačenje tužbi za genocid", rekla je Pusićeva i naglasila da će za nju prioritet u spoljnoj politici Hrvatske biti Srbija.

Pusićeva je kazala i da Hrvatska sigurno neće ucenjivati Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, naprotiv, učiniće sve da se bilateralni odnosi što više relaksiraju.

"Zemlja koja ucenjuje drugu ne može da profitira, možete nekoga malo zaustaviti, izgurati neko rešenje koje se vama čini prihvatljivim, ali na kraju mnogo izgubite na mogućnosti uticaja i vlastitoj političkoj ulozi u regionu, tako da to sigurno neće biti politika koju će hrvatska voditi", uverena je Pusićeva.

Hrvatska će, kako je istakla, predano raditi na tome da se proces proširenja EU ne zaustavi njenim ulaskom, a državama regiona, pa i Srbiji, nastojaće da što više pomogne svojim iskustvima.

"Hrvatsko iskustvo reformi je apsolutno najupotrebljivije za Srbiju, BiH, Crnu Goru i sve zemlje u regiji, jer i kada smo se najviše svađali sa Slovencima, svi naši ljudi su govorili da je jedan dan u Ljubljani korisniji od šest meseci u Briselu, zato što su bili u komunikaciji sa kolegama koji su se nosili sa sličnim problemima", rekla je Pusićeva.

Ona je priznala da je proces približavanja EU frustrirajuće spor, ali da je za deset godina, koliko će proći od njene kandidature do prijema 2013, Hrvatska učinila ogroman napredak u uređivanju svog društva i poručila da je to ono čemu i ostale države regiona treba da teže.

"Istina je da je proces evrointegracija frustrirajuć, ali ja ga ne bih menjala ni za šta, zato što bi za nas bilo beskorisno da smo ušli preko veze, švercujući se, jer je poenta da zemlja iskoristi proces i dođe do određene političke zrelosti i institucionalne stabilnosti", kazala je Pusićeva.

Praksa kakva je ispoljena u hrvatsko-slovenačkim teritorijalnim sporovima je, kako je podsetila, štetila obema državama i zato politici pritisaka u budućnosti, kada se budu rešavali hrvatsko-srpski teritorijalni sporovi, ne treba pribegavati.

"Na osnovu našeg iskustva sa Slovenijom naučili smo da je bolje da rešenja budu rezultat bilateralnog dogovora, nego da večno kao neke nedorasle državice tražimo međunarodne posrednike i nekoga ko će probleme rešiti umesto nas", objasnila je Pusićeva.

Ako bude ministarka spoljnih poslova, kazala je Pusićeva, prioritet u spoljnoj politici Hrvatske biće Srbija, ali u odnosima, kako kaže, neće zagovarati emotivni pristup, odnosno insistiranje na srpsko-hrvatskom prijateljstvu ili neprijateljstvu, već na političkom pragmatizmu.

"Probleme treba rešavati na normalan način. Ako iko ima dokaze da je škrgutanje zubima bezumno, onda su to zemlje u ovom regionu. Prema tome, stvari treba rešavati na normalan i otvoren način i tako što nećemo zatvarati oči pred problemima", kazala je Pusićeva.

Odgovarajući na pitanje o ulozi poslanika manjina u budućem sastavu parlamenta, Pusićeva je rekla da manjine treba da se pridruže vladajućoj većini.

"U ovom trenutku u velikoj meri zastupnici manjina ne mogu u opoziciji da ispune svoj mandat, koji su im njihovi birači dali, jer tu ima mnogo finansijskih, pravosudnih ili organizacionih tema i teško je te stvari činiti iz opozicije", objasnila je Pusićeva.

Sa druge strane, obaveza "pristojnih" vlada je da rešavaju probleme manjina, na primer pitanja sigurnosti, zaštite imovine i ljudi, zapošljavanja, odštete građanima koji su stradali, a nisu bili na području ratnih operacija.

"To ne treba da bude rezultat pritiska nego činjenice da je vlada koja vodi zemlju u poziciji da hoće da gradi društvo u kojem se osećaj političke jednakosti gradi kao pozitivna vrednost", objasnila je Pusićeva.

Ona je ponovila da će Hrvatska ubuduće voditi aktivnu ulogu u regionalnoj politici, što je, kako je dodala, i način da Hrvatska ostvari veći politički uticaj u EU.

Na kraju, odgovarajući na pitanje koga bi stranke Kukuriku koalicije najviše volele da imaju za političkog sagovornika u Srbiji, Pusićeva je rekla da će hrvatska vlada sarađivati sa svakom vladom koju građani Srbije izaberu.

"Nadam se i da će svaka vlada u Srbiji shvatiti da je naša saradnja važnija i u širem kontekstu, a ne samo za naše dve zemlje", zaključila je Pusićeva.