Preminuo Ante Marković

Beograd -- U 88. godini je preminuo Ante Marković, nekadašnji predsednik Saveznog izvršnog veća SFRJ i jedan od najpopularnijih političara bivše Jugoslavije.

Izvor: Blic, Tanjug, Wikipedia
Podeli

Kako prenosi Index.hr, agencija IM&C je saopštila da je Marković preminuo oko jedan sat iza ponoći.

Marković je rođen 25. novembra 1924. u Konjicu u BiH, a bio je poslednji predsednik Saveznog izvršnog veća (SIV) Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu 1954. godine. Godine 1986. imenovan je za predsednika Predsedništva Socijalističke Republike Hrvatske, zamenivši na toj funkciji Emu Derosi Bjelajac. Na toj je dužnosti ostao do 1988, kada ga je zamenio Ivo Latin.

Predsednikom Saveznog izvršnog veća imenovan je marta 1989, nakon ostavke Branka Mikulića.

Krajem 1989. godine pokrenuo je ambiciozan program ekonomskih reformi, dotad neviđenih u SFRJ, koje se uključivale i stabilizaciju dinara, kao i privatizaciju putem dodele akcija radnicima.

Rezultat je bio zaustavljanje inflacije, koja je uzela maha tokom osamdesetih godina 20. veka, kao i brzo i značajno, premda kratkotrajno, povećanje životnog standarda.

To je Markovića u tom trenutku učinilo jednim od najpopularnijih političara u jugoslovenskoj istoriji.

O ulozi Markovića u suzbijanju jugoslovenske ekonomske krize detaljnije možete pročitati na našoj stranici BiZ

Marković je svoju popularnost dugovao svom imidžu novog, modernog političara zapadnog stila. Takođe je održavao popularnost time što je ostajao po strani sve većih sukoba u Savezu komunista Jugoslavije i što je pokušavao da posreduje u sukobima između pojedinih jugoslovenskih republika.

Kada se SKJ raspao januara 1990, Marković se mogao osloniti samo na sopstvenu popularnost i uspeh svojih ekonomskih reformi. Jula 1990. osnovao je Savez reformskih snaga Jugoslavije, političku partiju koja ja podržavala njegove ekonomske reforme i zalagala se za evolutivnu reformu celokupnog društvenog i državnog uređenja SFRJ.

Ovaj Markovićev program reformi, međutim, ubrzo je sabotirala vlada Slobodana Miloševića, a savezna vlada je bila dodatno oslabljena separatističkim pokretima u Sloveniji i Hrvatskoj.

Tokom poslednjih meseci svog mandata Marković je pokušavao da pronađe kompromis između ove dve republike s jedne strane, i Srbije i Crne Gore s druge strane, koje su tražile da Jugoslavija opstane kao snažna federacija.

Međutim, njegovi napori nisu urodili plodom, iako su ih podržavale nove demokratske vlasti u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, prvenstveno zato što se Jugoslovenska narodna armija, za koju bi se očekivalo da bude njegov najveći saveznik, svrstala uz Miloševića.

Marković je ostao na dužnosti i posle izbijanja rata, premda je već ranije izgubio kontrolu nad JNA i nad svim drugim polugama vlasti u federaciji.

Dana 20. decembra 1991. na konferenciji za štampu Ante Marković je "vratio mandat" građanima Jugoslavije, rekavši da ne postoji više nijedan državni organ u Jugoslaviji kome bi se mogla podneti ostavka.

Nakon toga nestao je iz javnog života jugoslovenskih država i posvetio se poslovnoj karijeri. Godine 2003. nastupio je kao svedok optužbe na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, nakon čega je dao intervju za zagrebački nedeljnik "Globus", u kome je izjavio kako su mu i Tuđman i Milošević potvrdili da su se marta 1991. godine u Karađorđevu dogovorili o podeli Bosne i Hercegovine.

Marković- simbol nade jednog vremena

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić uputio je saučešće porodici Markovića.

"Potresen sam smrću Ante Markovića i iskreno saosećam sa njegovom porodicom i prijateljima. Ponosan sam što sam imao čast i priliku da sarađujem sa njim, da budem njegov savetnik pre dvadeset godina, kao deo tima koji je vodio", navedeno je u Đelićevoj poruci.
U saučešću je navedeno i da danas odlazi "veliki reformator" koji je zaustavio hiperinflaciju, ali nažalost nije uspeo da spreči sukobe koji su kasnije izbili.

Na vest o smrti Markovića, izvršni direktor nevladine organizacije "Građanske inicijative" Miljenko Dereta je ocenio da je Marković naslutio početak tranzicije iz postkomunističkog perioda, koja je preplavila Evropu njegovog vremena.
"Marković je bio simbol nade i neverovatno podstrekački karakter, koji je u ljudima budio pozitivnu energiju i uverenje da mogu nešto da postignu. Čini mi se da je to nešto što ova moja generacija najviše i pamti i to je vreme za kojim na neki način najviše i žalimo", rekao je Dereta u izjavi Tanjugu.
Dereta je kazao da je propuštena prilika da se taj proces završi relativno brzo i da možda čak i prvo proširenje tadašnje Evropske zajednice uključi Jugoslaviju.
"Nažalost oni koji su bili protiv Evrope, koji su danas protiv Evrope, tada su bili mnogo jači", rekao je Dereta.
U ključnim trenucima Marković nije imao adekvatnu podršku iz Evrope, rekao je Dereta i dodao da je ta pomoć mogla ključno da utiče i na raspoloženje birača.
"To je nešto što je veoma razočaravajuće. Tada još nije nisu bile do kraja definisane sve politike koje će Evropa voditi u bivšim zemljama istočne Evrope i imali su tada druge prioritete. I tu je Jugoslavija otišla u drugi plan", rekao je on.

Za vreme svog mandata Marković je uspeo da stabilizuje dinar, smanji inflaciju i započne privatizaciju dodelom akcija preduzeća radnicima.
Profesor Momčilo Grubač smatra da bi istorija svih bivših jugoslovenskih republika i čitavog Balkana izgledala potpuno drugačije da Marković nije "sprečen od moćnih republičkih centara moći, koje su bili zauzeli nedozreli republički državnici".
"Jugoslavija bi u nekom obliku opstala, ako ne kao zajednica država, onda kao kulturni prostor, kao zajednica naroda. Bio bi izbegnut rat i užasna stradanja svih naroda na ovim prostorima i sve one teške ratne posledice koje nas još uvek prate i koje će nas pritiskati još decenijama", uveren je Grubač.

"Bio je jugoslovenski orijentisan, ali mu je politika bila slabija tačka od ekonomije, pa ga nisu podržali i nije uspeo, što je šteta", ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta Branko Maričić i podsetio da je Jugoslavija u Markovićevo vreme prvi put zabeležila deflaciju i raspolagala ogromnim robnim rezervama.
Ekonomski prosperitet zemlje bio je na prvom mestu Markoviću, koji se nije slagao ni sa Slobodanom Miloševićem ni sa Franjom Tuđmanom, kaže Maričić u izjavi Tanjugu.

Sagovornici Tanjuga, takođe, smatraju da bi u tom slučaju i evrointegracije usledile mnogo brže i bile bezbolnije, sa manje muka.

Hronika

strana 1 od 71 idi na stranu