Do izbora se osniva još stranaka?

Beograd -- Politička scena Srbije, na kojoj sada deluje 81 partija, mogla bi do narednih parlamentarnih izbora da postane "bogatija" za nekoliko novih stranaka.

Izvor: Tanjug
Podeli

Međutim, njihov potencijal i mogućnost prelaska izbornog cenzusa za stručnjake su neizvesni.

Programski direktor Cesida Marko Blagojević smatra da je održavanje izbora u bliskoj budućnosti jedan od razloga masovnijeg osnivanja stranaka i pokreta, ali i želja određenih pojedinaca da artikulišu svoje političko delovanje, motivisani time što su građani razočarani postojećim političkim strankama.

Blagojević je Tanjugu rekao da je teško u ovom momentu reći koliki je njihov potencijal, ali da sumnja da bi bilo koja od njih mogla da "prebaci" izborni cenzus.

"Osnivanje novih stranaka svakako vodi rasipanju glasova birača, ali je pitanje u kojoj meri. Sve te partije imaju nekakav potencijal, ali u ovom trenutku ne mogu da procenim koliki je. Sumnjam da bilo koja od njih ima dovoljno jak potencijal da prebaci pet odsto", naveo je Blagojević.

S obzirom na to da je u prethodnim izbornim ciklusima bilo stranaka koje su se samo aktivirale uoči i na samim izborima, a posle toga praktično nestajale sa političke scene, Blagojević je ukazao na to da je sada motiv stranaka da na izborima učestvuju samo zbog budžetskih sredstava umanjen zbog novih zakonskih odredaba.

On je podsetio da je Zakonom o finasiranju političkih aktivnosti propisano da partije koje ne pređu cenzus vraćaju u državnu kasu sredstva koja su dobile iz budžeta za finansiranje kampanje.

"Stranke i dalje mogu da učestvuju na izborima zbog dobijanja određenih sredstava iz budžeta. Sve te partije sada, zapravo, ulaze u rizik da potroše novac na kampanju, a da potom te pare moraju da vrate ukoliko im uspeh nije bio dovoljno dobar", napomenuo je Blagojević.

U Srbiji je registrovana 81 politička stranka, podaci su sa sajta Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a taj broj bi do izbora mogao da bude veći ukoliko oni koji pretenduju na osnivanje stranaka ispune potrebne uslove za upis u Registar političkih stranaka.

Prethodnih dana mnogi pojedinci, pokreti, udruženja, pa čak i sindikati, najavili su mogućnost stranačkog organizovanja, a neki od njih i izlaska na izbore.

Osnivačku skupštinu održao je Pokret radnika i seljaka, za čijeg je predsednika izabran profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić, a koji je odmah najavio učešće na izborima i to samostalno.

Osnovni cilj tog pokreta, koji između ostalih okuplja malinare, poljoprivrednike, taksiste, veterane i penzionere, je, prema rečima Dragišića, da "narodu vrati državu" i poboljša položaj radnika i seljaka.

Takođe, nedavno je svetlost dana ugledao još jedan pokret koji okuplja privrednike koji žele da se angažuju na stvaranju boljeg privrednog ambijenta u Srbiji.

Iako je javnost spekulisala o njihovom učešću na izborima, osnivači, među kojima su brojni privrednici i preduzetnici, objasnili su da nemaju nameru da se registruju kao politička partija i na taj način učestvuju na narednim parlamentarnim izborima.

Za prava seljaka na idućim izborima zalagaće se još jedan pokret - "Bogata Srbija", koji predvodi dugogodišnji član DS Zaharije Trnavčević.
Taj pokret već je registrovan, a prilikom osnivanja najavljeno je da je cilj tog pokreta učešće u parlamentu i budućoj vladi, a radi drugačije agrarne politike.

I organizacija "Dveri" nedavno je najavila samostalnu i nezavisnu političku izbornu listu.

O mogućnosti da učestvuju u političkom životu i izbornoj utakmici u javnosti se spekulisalo i za Savez samostalnih sindikata Srbije, koji je nedavno ušao u seriju razgovora sa predstavnicima parlamentarnih stranaka o rešavanju problema radnika u Srbiji.

To je u javnosti izazvalo spekulacije o političkom organizovanju SSSS, a iz tog sindikata još nije jasno saopšteno da li će se to i dogoditi.
Poslednja stranka koja je upisana u Registar političkih organizacija je Demokratska partija iz Bujanovca, a tokom ove godine upisane su i "Bogata Srbija", "Srbija na istoku" iz Boljevaca i Srpska demokratska stranka iz Beograda.

Posle preregistracije stranaka, Srbija je u toku 2010. godine dobila tri nove stranke - "Nijedan od ponuđenih odgovora", "Puls Srbije" i Stranka vojvođanskih Slovaka, dok je u januaru ove godine status registrovane dobila i Komunistička stranka.

Za upis u Registar političkih stranaka neophodno je prikupiti 10.000 potpisa građana, osim ukoliko su u pitanju stranke nacionalnih manjina, koje moraju da skupe hiljadu potpisa.

Na političkoj sceni Srbije pre preregistracije stranaka na osnovu novog Zakona o političkim partijama bilo je više od 600 političkih organizacija.

strana 1 od 96 idi na stranu