"Statut Rekoma protiv dobre ideje"

On je rekao da je inicijativa za Rekom u svoj statut unela odredbe koje se kose sa ustavima zemalja regiona.

Statut Rekoma, rekao je Dragan Popović pretendije da se međudržavna komisija bavi ne samo činjenicama, već i utvrđivanjem uzroka koji su doveli do ratova i ratnih zločina na zapadnom Balkanu.

Sa takvim zahtevom, iako je sakupljen dovoljan broj potpisa za osnivanje komisije, gotovo je nemoguće dobiti podršku političkih elita regiona koja je ključna, ali izostaje od samog početka, tvrde analitičari.

Tu podršku Rekom je i juče putem medija zatražio od predsednika Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovenije, kao i od predsednice Kosova, ističući da je neophodno da oni učine sve što je u njihovoj moći da se ta komsija formira i to na osnovu Statuta koji je, kako se navodi, donet u konsultaciji sa građanima celog regiona.

"Po sadašnjem predlogu Statuta ta komisija bi se osim utvrđivanjem činjenica bavila i utvrđivanjem uzroka ratova i ratnih zločina, što već izlazi iz klasinče price o utvrđivanju činjenične istine. Lično nisam za taj pristup, jer to nije posao koji jedna komisija moze da obavi, a i van toga on je prilično nerealan i unapred osuđuje celu ideju na propast", kaže Popović.

On dodaje da je upravo zbog takvog nerealnog pristupa izostala očekivana i neophodna reakcija ozbiljnih političara iz cele bivše regije, izuzev predsednika Hrvatske Iva Josipovića.

Svi ostali predsednici zadržali su se na deklarativnoj podršci osnivanju regionalne komisije ili su čak prećutali celu inicijativu, dodao je Popović.

Zato je, ocenio je Popović, neophodno da se uz civilni sektor okupi i stručna javnost sastavljena od pravnika, profesora univerziteta i eksperata koji se bave društvenim naukama i preformulišu ideju tako da ona svima bude prihvatljiva.

"Kada uska grupa ljudi pokušava da progura tako veliku ideju ona teško prolazi. Takav način javnog zagovaranja nije prošao nigde u svetu, pa neće ni na prostoru bivše SFRJ", ocenio je Popović.

On je dodao i da je potrebna mnogo šira podrška da bi bilo moguće da se političkim elitama ideja Rekoma nametnete kao relevantna.

Izvršni direktor Građanske inicijative Miljenko Dereta takođe smatra da je u ovakvom obliku ideja Rekoma teško izvodljiva i objašnjava da politika ne bi trebalo da nađe mesto u ovakvim inicijativama.

Dereta navodi primer hrvatskog Sabora i zakona koji problem popisivanja odgovornosti za zločine vraca bar 10 godina unazad i da to pokazuje da dnevna politika i dalje ometa mnoge procese.

Kako kaže, i sam je imao primedbe na Statut Rekoma zbog čega smatra da je vreme pokazalo da komisije zapravo ne rešavaju nista.

"Potrebni su potpuno drugačiji i noviji pristupi u kojima se ostvaruje saradnja kao što su saradnja između tužilaštva i sudova celog regiona", napomenuo je Dereta.
Prema njegovim rečima to su procesi kojima treba vreme i koji su vrlo komplikovani zbog odnosa država na Balkanu.

"Civilno drustvo u tome igra značajno ulogu, ali ono često ide mnogo ispred svog vremena, nestrpljivo je i čini mi se da onda ne ostvari nešto što bi ostvarilo da je drugačije pristupilo problemu", objasnio je Dereta.

Inače, inicijativa za Rekom od samog starta suočila se sa problemima, kada je niz nevladinih organizacija istupio iz inicijative optužujući Natašu Kandić, direktorku Fonda za humanitarno pravo, da je privatizovala ovaj regionalni projekat i samovoljno potrošila milione.

Mnogi su tada imali primedbe na Statut Rekoma ističući da sadrzi antiustavne odredbe.

Kandićeva je tada izjavila da su se nevladine organizacije pretvorile u projektne organizacije i dodala da je finansiranje REKOM-a transparentno i da se može videti na veb sajtu www.zarekom.org.