EK odobrila Srbiji status kandidata

Početak pregovora zavisiće od dijaloga s Kosovom.

"Na osnovu napretka u sprovođenju reformi, saradnji s Haškim tribunalom i pomirenja u regionu, predlažem da se Srbiji dodeli status kandidata, uz pretpostavku da Srbija nastavi dijalog s Kosovom i u dobroj meri primeni dosad ostvarene sporazume", izjavio je komesar za proširenje EU Štefan File u Briselu.

File je rekao da, pored toga, Evropska komisija predlaže da se pregovori o priključenju pokrenu čim Beograd postigne dalji napredak u ispunjavanju ključnog kriterijuma, a to su dalji koraci u normalizaciji odnosa sa Prištinom, "u smislu uslova Procesa stabilizacije i priključenja".

"To je jedini prioritet i on sam po sebi predstavlja potvrdu ostvarenih reformi pravosuđa, vladavine prava i drugih oblasti od ključnog značaja za ispunjavanje kopenhaških političkih kriterijuma", rekao je File.

U Vladi Srbije šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer premijeru Mirku Cvetkoviću preneo je izveštaj EK, koji je File već saopštio u Briselu, a nakontoga idržana je konferencija za štampu.

File saopštava izveštaj EK (Beta)

Time su potvrđena saznanja B92 da će EK Srbiji odobriti status kandidata, ali da će Kosovo ostati kao "kamen spoticanja", odnosno da ćemo dobiti i datum otpočinjanja pregovora tek kada Srbija ostvari napredak u rešavanju pitanja koja su u dijalogu sa Prištinom već na stolu - telekomunikacija, energetike, diploma i regionalnog predstavljanja Kosova.

Šef Delegacije EU Vensan Dežer rekao je da su uslovi koje je Evropska komisija postavila Srbiji za početak pristupnih pregovora sa EU, statusno su neutralni i ostvarivi.

Podsetimo, u izveštaju u koji je B92 imao uvid, navodi se da Srbija nastavlja da podržava paralelne institucije lokalne vlasti na severu Kosova, kao i da je na zahtev Beograda prekinut dijalog sa Prištinom, posle nemira na administrativnim prelazima.

Posebno se kritikuje "zapaljiva retorika" srpskog rukovodstva, kao i predlozi za podelu Kosova.

Evropska komisija očekuje od obe strane, Srbije i Kosova, kako se navodi, da smanje tenzije na severu Kosova i da omoguće slobodno kretanje ljudi i transport robe.

Srbija treba da prihvati da Euleks vrši svoja ovlašćenja u svim delovima Kosova, navodi EK.

Inače, File je danas Hrvatskoj dao "zeleno svetlo" za članstvo, uz dvogodišnji "mehanizam nadzora" sprovođenja reformi, a Crna Gora je dobila preporuku za početak pregovora o pristupanju.

Delević: Nema novih uslova

Milica Deleviæ (Fonet, arhiva)

Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević ocenila je da u preporukama Evropske komisije nema novih uslova za Srbiju, dodajući da se podrazumeva da će se dijalog Beograda i Prištine nastaviti.

"Pozitivno mišljenje pokazuje da je Evropska kosmija uzela u obzir i pohvalila velike napore uložene u prethodnih nekoliko godina na uređenju društva u Srbiji. To ne znači da se posao ovim završava, ali u ovom trenutku Komisija je našla pravu meru da pohvali ono što je učinjeno i da stavi u kontekst ono na čemu je još potrebno raditi" kazala je Delević.

Ona je dodala da se, prema mišljenju Komisije, ne smatra da u ovom trenutku za početak pregovora nešto moramo dodatno da uradimo iz reformskog procesa.

Kad je reč o datumu, Delević ocenjuje da je Komisija dala dobru procenu, koja se ogleda u formulaciji da "onog trenutka kada se ostvari dovoljan napredak u pogledu uslova koji su definisani, biće određen i datum za pregovore", uz napomenu da se ti uslovi odnose uglavnom na nastavak dijaloga sa Prištinom i ostvarivanje napretka u oblastima koje su pomenute u izveštaju.

"To je dobar znak da je ostavljen prostor da to zaista zavisi samo od napretka", kazala je Delević. U tehničkom smislu ovo je preporuka s kojom izlazi EK, a svaku preporuku treba da podrže zemlje članice, navela je Delević.

"Trenutak kada će one moći o tome da se izjasne je decembar, a do tada potrebno je da se nastavi s reformama i s političkim procesima koji se pre svega odnose na dijalog i uređenje odnosa Beograda i Prištine u skladu sa zahtevima iz Procesa stabilizacije i priduživanja".

Šta sledi posle mišljenja EK

Mišljenje predstavlja preporuku Komisije članicama EU. Za sticanje statusa kandidata, potrebno je da to potvrde zemlje članice - odnosno
jednoglasna odluka Saveta ministara u decembru ove godine.

Pri tome, svaka zemlja članica može kandidatu ili potencijalnom kandidatu uskratiti podršku zbog bilo kog bilateralnog pitanja.

Kada je reč o Srbiji, kako navodi portal EurAktiv Srbija, primer za to mogla bi biti Mađarska, čiji su zvaničnici nedavno nagovestili mogućnost uskraćivanja podrške Srbiji u približavanju EU zbog zakona o restituciji.

Pregovori su značajniji, ali i izuzetno zahtevan korak na putu do EU.

Oni počinju "skriningom", odnosno analitičkim pregledom i ocenom usklađenosti zakonodavstva zemlje kandidata s pravnom tekovinom EU. Svrha tog procesa je da se utvrde razlike između EU i zemlje kandidata u svakom od 35 poglavlja pregovora, budući da se zakoni moraju u potpunosti usaglasiti do pristupanja.

Pregovori se vode i zatvaraju za svako poglavlje posebno, pri čemu je i za zatvaranje svakog poglavlja potrebno odobrenje zemalja članica.
Do konačnog okončanja pregovora sva poglavlja se, u slučaju potrebe, mogu ponovo otvoriti, što se često i dešava.

Hrvatska je pregovore počela 2005. godine, a završila ovog leta, posle otprilike šest godina.

Prilikom otvaranja poglavlja, Hrvatska je morala da ispuni unapred utvrđena merila, pa se moze pretpostaviti da će se tako postupati i u slučaju Srbije i da će Unija biti dosledna u zahtevu da se svi standardi primene, pogotovo s obzirom na iskustvo sa prijemom Rumunije i Bugarske.

Te dve zemlje nisu u potpunosti ispunile uslove pre pristupanja u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i reforme pravosuđa, pa je na njih primenjen mehanizam nadzora nakon pristupanja.

Zbog toga EU insistira na ispunjavanju svih kriterijuma pre prijema neke zemlje. Hrvatska će, iako je okončala pregovore, do planiranog prijema 2013. biti pod nadzorom kako bi se obezbedilo ostvarivanje kriterijuma. Evropska komisija preporučila je da se Srbiji dodeli status kandidata za prijem u Evropsku uniju, "uz razumevanje da će se dijalog Beograd-Priština obnoviti". Predsednik Boris Tadić izjavio je da je ponosan što je reforme koje je Srbija sprovela Evropska komisija ocenila kao uspešne. Dok su većina domaćih stranaka pozdravile dobijanje statusa kandidata, SRS su protestovali ispred Predsedništva Srbije. Iz inostranstva takođe stižu pozitivne reakcije. Evropska komisija predložila Savetu ministara EU da počne pregovore o članstvu s Crnom Gorom, dok je EK ocenila napredak BiH kao "vrlo ograničen".

Izvodi iz Mišljenja Evropske komisije o spremnosti Srbije

Mišljenje je sastavni deo dokumenta pod naslovom "Strategija proširivanja i glavni izazovi 2011-2012" upućenog Evropskom savetu koji čine lideri EU, i Savetu ministara EU. Taj dokument treba da bude usvojen u decembru.

U Mišljenju se navodi da je "Srbija na dobrom putu da dovoljno ispuni politička merila utvrđena na zasedanju Saveta ministara EU u Kopenhagenu 1993. i uslove u Procesu stabilizacije i pridruživanja, tako da bude obezbedjen stalni napredak i da se nadju praktična rešenja za probleme s Kosovom".

"Dalji koraci ka normalizaciji odnosa s Kosovom u skladu s uslovima Procesa stabilizacije i pridruživanja, i to: kroz puno poštovanje načela učešća svih strana u regionalnoj saradnji, potpuno poštovanje odredbi Ugovora o energetskoj zajednici; nalaženje rešenja za telekomunikacije i uzajamno prihvatanje diploma; nastavak dobronamerne primene svih postignutih dogovora; aktivnu saradnju s Euleksom kako bi on obavljao svoje zadatke u svim delovima Kosova".

Dodaje se da će Evropska komisija izveštaj o tome kako Srbija sprovodi te ključne prioritete dostaviti čim bude postignut dovoljan napredak.

U "Strategiji proširivanja" je, s tim u vezi, naglašeno da će "Evropska komisija nastaviti da pruža usluge dobre volje u dijalogu Beograda i Prištine kako bi se pospešila saradnja, ostvario napredak na putu ka EU i poboljšao život ljudi".

Takođe je istaknuto da se dijalog pokazao kao valjano sredstvo za rešavanje razmimoilaženja između te dve strane i urodio nizom sporazuma o slobodi prometa robe i lica, matičnim knjigama i katastru.