Prva optužnica protiv Sanadera

Optužnica je vezana za slučaj Hipo banke, a Sanader je optužen da je u martu 1995. uzeo 3,7 miliona kuna, što je oko 500.000 evra mita, čime je počinio krivično delo zloupotrebe položaja i ovlašćenja.

Prema pisanju "Jutarnjeg lista", Državno tužilaštvo je u martu saopštilo da je na osnovu tako prikupljenih dokaza i dokumentacije donet nalog o sprovođenju istrage protiv Sanadera zbog osnovane sumnje da je od jeseni 1994. do 22. marta 1995. u Zagrebu i Austriji, za vreme rata, kad je Hrvatska teško nalazila banke kod kojih bi se kreditno zadužila, kao zamenik ministra spoljnih poslova za vreme pregovora s predstavnicima Hipo banke dogovorio za sebe isplatu provizije u gotovini, u iznosu od sedam miliona austrijskih šilinga.

Taj iznos mu je isplaćen nakon što je zaključen ugovor o kreditu između te banke i Vlade Hrvatske u iznosu od 140 miliona austrijskih šilinga.

Sanader je za sebe pribavio nepripadnu imovinsku korist u iznosu od najmanje 3,7 milijuna kuna - tvrdi tužilaštvo.

Sanader je nakon što ga je Austrija izručila 18. jula, u zatvoru Remetinec dao iskaz o svojoj ulozi u aferi Hipo banke, odbijajući da odgovara na pitanja istražilaca Kancelarije.

Na pitanja istražilaca odbio je da odgovara i na saslušanju u vezi s agencijom Fimi medija, preko koje je iz državnih preduzeća i ministarstava "isisano" više od sto miliona kuna (13,6 miliona evra), pri čemu je Sanader jedan od 16 osumnjičenih.

Slično je bilo i na jučeranjem saslušanju o navodnom davanju mita od 10 miliona evra, koje mu je dao direktor mađarske kompanije MOL Zolt Hernadi, kako bi toj kompaniji prepustio upravljačka prava u naftnoj kompaniji INA.

Mađarske vlasti odbile su zahtev Hrvatske da se sasluša Hernadi, obrazlažući to ugrožavanjem državnih interesa i predložile da one same pokrenu postupak nakon što im Hrvatska da dokumentaciju.