Srbija dobila banku rožnjače

Transplantacija rožnjače je najčešći vid transplantacije sa izuzetno dobrim rezultatima.

Oboljenja oka kod kojih dolazi do istanjivanja ili izbočavanja rožnjače što teško oštećuje vid mogu se lečiti jedino transplantacijom rožnjače.

"Na levom oku imam znatno oštećen vid zbog oštećene rožnjače, na transplantaciju čekam od 2005", kaže Radisav Bogićević iz Beograda.

"Na oba oka skoro ništa ne vidim i čekam transplantaciju da mi se radi jer to je meni veliki spas", kaže Tomislav Šoić iz Petrovca na Mlavi.

Srbija je u prošlom veku bila među prvim zemljama u kojima je rađena transplantacija rožnjače

"1933 godine je profsor Nižetić na ovoj klinici prvi put napravio keratoplastiku, zamenu, transplantaciju rožnjače, po tome smo jedni od prvih u Evropi gde je počela transplantacija rožnjače Reći ću vam da je 1984. godine ovde urađeno 126 transplantacija rožnjače, a svih tih deset godina je rađeno oko 100 godišnje transplantacija", kaže prof dr Ivan Stefanović, direktor Klinike za očne bolesti KCS.

Nažalost proteklih 15 godina ovaj vid transplantacije gotovo prestaje, a Srbija je poput Moldavije ili Albanije bila jedna od retkih zemalja bez banke roznjače neophodne za analizu, čuvanje i distribuciju tkiva. Zahvaljujući podršci uprave Kliničkog centra Srbije i Republičkog zavoda za zdrabvstveno osiguranje, Klinika za očne bolesti. dobila je banku rožnjače na proslavu 90 godina postojanja

"Za naše pacijente je korist dvojaka. Prvo kontrola kvaliteta tkiva koje se transplantira biće mnogo bolja nego što je to ranije bilo moguće u uslovima u kojima smo to radili bez očne banke i usaglasiće se sa svetskim standardima i to sa najvišim standardima u svetu .osim toga jako je značajno što smo mi zbog saradnje sa Internacionalnom federacijom očnih banaka došli u priliku, što je velika retkost u svetu, da možemo da nabavimo, dređeni broj i to ne mali broj rpžnjača iz inostranstva", kaže Milenko Stojković, načelnik Odeljenja za hirurgiju rožnjače i vežnjače Klinike za očne bolesti KCS-a.

U Srbiji postoji i veliki nedostatak donora očnih tkiva, jer samo jedna od 20 porodica koje su od svojih preminulih donirale jetru ili bubrege, dozvoli i doniranje oka.

Rožnjače jedne preminule osobe omogućavaju da dva obolele coveka progledaju.Srbija je dobila banku rožnjače ali ona neće moći samostalno da funkcioniše bez pomoći svih nas. Doniranje organa je visoko human čin i odraz ljubavi prema bližnjim.