Politička kampanja već počela

Mada je takvo ponašanje stranaka godinama unazad bilo uobičajeno, u Agenciji za borbu protiv korupcije najavljuju da bi ovakva praksa mogla da bude kažnjavana.

Lepljenje plakata, zatrpavanje poštanskih sandučića lecima, postavljanje bilborda nije zabranjeno i na političkoj stranci je da sama proceni kada će početi kampanju za izbore. Međutim, od ove godine partije će u godišnjim izveštajima morati da dostave podatke o tome koliko su ih koštali plakati i flajeri, kao i iz kojih izvora su to platile.

"Ukoliko se pokaže da su neracionalno postupale sa novcem i za kampanju trošile budžetska sredstva namenjena redovnom radu, biće sankcionisane. Zakon kaže da će im u tom slučaju država dostaviti manje novca kad kampanja zvanično počne. Precizne podatke će morati da dostave i ukoliko su ta sredstva dobili iz privatnih izvora", objašnjava za “Blic” Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

Kampanja zvanično počinje raspisivanjem izbora i po novom Zakonu o izboru narodnih poslanika trajaće najduže 60 dana. U tom periodu, navodi Čupić, partije će morati najmanje jednom nedeljno da dostavljaju izveštaje o utrošenim sredstvima, a ako bude potrebno i svaka tri dana.

"Sve što se pojavi pre zvaničnog početka kampanje, Agencija će pažljivo pratiti", kaže Čupić..

Pre raspisivanja izbora partijama neće biti dozvoljeno da se oglašavaju u elektronskim medijima, dok za štampu ne postoje zabrane. Kako kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije, stranke i pre toga mogu preko bilborda i plakata da se obrate građanima o aktuelnom pitanju. Ako, međutim, bude evidentno da je u pitanju predizborna kampanja, može se postaviti pitanje da li se sredstva koja su stranke dobile iz budžeta za redovan rad nenamenski troše.

"Očigledno je da partije hvataju zalet pred izbore. Međutim, u stvarnosti je to teško dokazivo. Pitanje je da li će odredbe Zakona o finansiranju političkih partija biti dovoljne da se kaže da je neko kršio propise. To treba da prate Agencija za borbu protiv korupcije i DRI", navodi Nenadić.

Za razliku od njega, Marko Blagojević iz CESID-a smatra da je dobro da birači komuniciraju s partijama tokom čitave godine, kao i da se 60 dana zvanične kampanje zapravo odnosi na izbornu administraciju, prikupljanje potpisa i podnošenja kandidature.

"U svetu je potpuno normalno da se lepe plakati i postavljaju bilbordi tokom čitave izborne godine. Dobro je i za birače i za stranke da, na primer, u kampanji “od vrata do vrata” obrazlažu svoj politički program. To se dešava u zemljama gde građani glasaju za poslanike, a ne za stranke. Kod nas, međutim, poslanici nemaju potrebu da komuniciraju sa građanima. Naprotiv, trude se da se drže podalje od svojih birača", tvrdi Blagojević.

Mićunović: SNS nije ozbiljan rival

"Srpska napredna stranka nema ozbiljne snage ni program. Svi u opoziciji imaju neozbiljne programe ili programe koji su odavno poraženi. Zato očekujem još jedan mandat ove vlade", kaže za “Blic” Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke.

"Solidni rezultati i loša konkurencija naš su put do pobede na izborima. Najveće kritike javnog mnjenja koje ova vlada dobija tiču se ekonomske situacije, koju smo, uprkos velikoj krizi, uspeli da držimo pod kontrolom. Druga kritika tiče se korupcije, koja nije ni ugrožena, a kamoli savladana i to prihvatamo. S druge strane, najveći rezultat je to što smo uspeli da podignemo privredu, da obezbedimo veći rast. To možda svaki pojedinac ne vidi na svom džepu, ali će na duži rok biti vidljivo. Pored toga, usvojen je niz reformskih, evropskih zakona i sada smo bliži evropskim normama nego pre tri, četiri godine", rekao je Mićunović.