Biografija Gorana Hadžića

Vlada Srbije raspisala je nagradu od milion evra za informaciju koja bi pomogla njegovom pronalaženju ili hapšenju.

Goran Hadžić je poslednji haški optuženik kojeg je Haški tribunal tražio od srpskih vlasti.

Napredak iz fabričkog kruga započeo je kao član Saveza komunista Hrvatske. Nakon formiranja višestranačkog sistema u nekadašnjoj Jugoslaviji, prvo je postao član Socijaldemokratske partije Ivice Račana, ali ju je ubrzo napustio i priključio se Srpskoj demokratskoj stranci, koju je vodio psihijatar Jovan Rašković.

S početkom problema i sukoba na području Hrvatske, uticaj Gorana Hadžića sve je veći. Javno traži da Slavonija ima svog predstavnika u najvišim telima da ravnopravno učestvuju na međunarodnim konferencijama.

Na povratku sa jednog od sastanaka srpskih lidera, Hadžića je na Plitvicama uhapsila hrvatska policija. Ubrzo je pušten i to uz intervenciju ljudi iz vrha hrvatske policije.

Tadašnji ministar hrvatske policije Josip Boljkovac u knjizi "Istina mora izaći van" je rekao da je Hadžić bio deo mreže ljudi sa hrvatske i srpske strane kojima je zadatak bio da podstiču sukobe i da je tako sarađivao sa hrvatskim vlastima.

"Na Plitvicama su ga naši zarobili i isprebijali, pa smo se moj pomoćnik Slavko Degoricija pobrinuli da dobije lekarsku pomoć u Zagrebu i obišli ga. I kasnije je bio na vezi, učestvovao je na jednom sastanku u Staroj Pazovi, gde sam vodio delegaciju Hrvatske, a Radmilo Bogdanović delegaciju MUP-a Srbije. Do kada je Goran Hadžić radio za nas? Još nije vreme da se to objavi", napisao je Boljkovac.

Karadžiæ, Mladiæ i Hadžiæ (arhiva, Beta)

Hadžić je posle ovog hapšenja bio sve glasniji i jači. Poručivao je da se Srbima sprema novi Jasenovac i da Srbi iz Slavonije sa Hrvatima nemaju šta da razgovaraju sve dok hrvatski intelektualcii ne osude bestijalnost i genocidne namere do zuba naoružanih pripadnika HDZ-a.

Sa sve većim sukobima, i politički rejting Gorana Hadžića bio je sve veći. Za samo dve godine od vođe Srpskog nacionalnog veća postao je prvo premijer, a zatim i predsednik Republike Srpske Krajine i na tom mestu ostao je do kraja 1993. godine.

Osim tajne saradnje sa hrvatskom stranom, Hadžić je prema tvrdnjama bivšeg oficira KOS-a Ljubana Karana, saradnik ove službe bio od 1991. godine.

Upućeni u tadašnja zbivanja u Slavoniji pominju i Hadžićevu bliskost sa čelnicima srpske tajne službe Jovicom Stanišićem i Frenkom Simatovićem, policijskim generalom Radovanom Stojčićem Badžom, ali i s vođom paravojne jedinice Tigrovi Željkom Ražnatovićem Arkanom.

Tvrdio je za sebe da je samo mali čamac privezan za veliki brod. Taj brod uskoro je bio pun, jer je Hadžić, osim političkog uspona, tokom rata uspeo i finansijski da prosperira u trgovini drvenom građom.

Posle rata se sa porodicom preselio u Novi Sad, gde je radio u Naftagas prometu. U ovom gradu članovi njegove porodice imaju pozamašnu imovinu.

Goran Hadžić je uhapšen rano jutros u blizini Krušedola na Fruškoj gori. Predsednik Boris Tadić potvrdio je da je uhapšen nekadašnji predsednik Republike Srpske Krajine. Među prvima koji su pozdravili hapšenje Hadžića je i nekadašnja glavna tužiteljka Haškog suda Karla del Ponte, a stižu brojne reakcije i domaće javnosti i analitičara, dok svetski mediji izveštavaju o hapšenju poslednjeg haškog begunca. Bivši predsednik Republike Srpske Krajine se pred Haškim tribunalom u 14 tačaka tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Hadžić je deveti haški begunac kojeg je Srbija uhapsila u poslednjih osam godina.