Od 1. aprila nova cena struje

Kako su naveli u Elektroprivredi Srbije, za domaćinstva će kilova- čas, bez uračunatih popusta, koštati 6,54 dinara, a za industriju 5,91 dinar.

EPS je za domaćinstva u Srbiji koja mesečno troše do 350 kilovat časova i nemaju dugovanja uveo popust od 11,89 odsto na cenu struje.

Prema procenama EPS-a, to pravo kojim se podstiče racionalna potrošnja struje ostvariće polovina, odnosno oko 1,5 milion svih domaćinstava u Srbiji.

Pored toga, EPS će za redovno plaćanje računa za struju nastaviti da omogućava popust od pet odsto.

Socijalno ugroženi građani koji troše mesečno do 350 kilovat-sati električne energije, uz evidenciju o svom socijalnom statusu, uz navedene imaće i pravo na dodatni popust od 35 odsto.

Tako ispada da, kada se uračunaju popusti, poskupljenje struje u Srbiji u proseku iznosi 13,9 odsto, odnosno 10,3 odsto za domaćinstva.

Prethodno poskupljenje struje u Srbiji bilo je 1. marta 2010. godine u proseku za 10 odsto.

Poskupljuje i hleb, a standard pada

(Fonet, arhiva)

U Uniji pekara su prethodnih dana objašnjavali zašto nemaju više računicu da najprodavaniji hleb "Sava" prodaju za 55 dinara i da moraju da cenu podignu na 70 dinara - zbog rasta cene energenata struje, isplate zaposlenih i drugih troškova.

Bez obzira na to da li će hleb "sava" od 1. aprila koštati 70 dinara, izvesno je da će poslednja poskupljenja, a posebno struje biti novi udarac na ionako loš standard građana Srbije.

Udruženja potrošača kažu da je teško napraviti tačnu računicu koliko je zbog poskupljenja od početka godine pao standard, ali je pad izvestan i priličan.

Edina Popov iz Asocijacije potrošača Srbije kaže da je i država osim stalnih poskupljenja i nedovoljnih objašnjenja već jednom konačno trebalo da uradi socijalne karte svojih građana.

"Ono što je nesporno je da bi valjalo napraviti socijalnu kartu i za najugroženije potrošače, onaj ko ima platu 200, 300 hiljada dinara njemu vekna hleba nije skupa, ali onaj ko ima minimalac, naravno da mu je skupa. Dakle, krajnje je vreme da država napravi valjanu socijalnu kartu. Činjenica da se povećanja uopšte ne koriste za unapređenje poslovanja i konkurentnosti, nego sve ode na plate i višek zaposlenih, to je jedan stalan perpetum mobile, tako da potrošači sve do plaćaju bez ikakve mogućnosti da utiču", kaže ona.

Ono što domaće potrošače posebno nervira jesu česta istraživanja raznih institucija kako su cene u Srbiji niže nego u ostatku Evrope. Zašto ovakvi podaci izazivaju negodovanja objašnjava Edina Popov.

"Ulje dobrog kvaliteta u Nemačkoj se može naći od 80 centi do 2 evra, a ono što je zanimljivo i uporedivo jeste da je njihova prosečna plata 1.800 evra. Plata u Srbiji je oko 350 evra, dakle nekoliko puta veća u Nemačkoj, a cene nisu mnogo veće. U tom 'mlinu' uvek stradaju potrošači, niti imaju mogućnost izbora ili 'kažnjavanja' onih koji podižu cene", ocenjuje Edina Popov.

Cene ionako previsoke

S druge strane, Goran Papović, predsednik Nacionalne asocijacije potrošača, smatra da najnovije poskupljenje struje ne bi trebalo da se odrazi na cenu osnovnih životnih namirnic,a jer je u Srbiji već sve preskupo, a učešće tog energenta u ceni proizvoda je minimalno.

Poskupljenje struje uvek ima za posledicu da se to iskoristi kao razlog za podizanje cena pojedinih proizvoda, izjavio je on i dodao da su veći problem previsoke marže u Srbiji koje kod osnovnih životnih namirnica iznose od 40 do 70 odsto.

Sve to je, kako je kazao, bacanje prašine u oči potrošačima "jer se prijavljuju marže od 15 do 20 odsto, a mi govorimo o prikrivenim
maržama".