Kako Vlada "pomaže" građevini

Beograd -- U okviru programa pomoći domaćoj građevinskoj industriji, poslovi dodeljivani preduzećima čije su matične firme registrovane u inostranstvu, otkriva "Insajder".

Izvor: B92
Podeli

Zakon je, prema oceni stručne javnosti, moguć osnov za korupciju iz razloga što je ukinuo procedure javnih nabavki.

Vlada Srbije i lokalne samouprave počeli realizaciju projekata po Zakonu o podsticaju građevinske industrije iako je inicijativa za ocenu ustavnosti ovog zakona pred Ustavnim sudom.

Prema istraživanju "Insajdera", firme koje su dobijale poslove u programu pomoći domaćoj građevinskoj industriji imaju matične firme registrovane u inostranstvu.

Zakon o podsticaju građevinskoj industriji u uslovima ekonomske krize nalazi se pred Ustavnim sudom Srbije, jer je šest nevladinih organizacija podnelo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti ovog zakona. Primena je, međutim, počela, a sredstva svih građana Srbije ulažu se već u brojne projekte.

Prema istraživanju "Insajdera", Vlada Srbije do sada je odobrila 123 projekta za užu Srbiju. Projekti se realizuju u 53 opštine, što je tek polovina opština u Srbiji.

Zanimljivo je da je desetina projekata dodeljena samo jednoj opštini – opštini Loznica, kojoj je odobreno čak 12 projekata, uglavnom za rekonstrukciju škola ili mesnih kancelarija po selima.

Grupa nevladinih organizacija tvrdi da su zakonom prekršeni Zakon o javnim nabavka, međunarodni ugovori i Ustav.

Jedan od najvećih problema, prema tvrdnjama Dragana Dobrašinovića iz Topličkog centra za ljudska prava, je činjenica da se investitori biraju kroz pregovarački postupak bez objavljivanja tendera.

"Ostavlja prostor naručiocima - a to su u ovom slučaju državni entiteti, lokalne samouprave, pokrajinska i republička vlast - da oni odluče koje će naručioce, koje će ponuđače da pozovu", kaže Dobrašinović.

"Znači vi imate jedan takav sistem, jedan takav princip i vi praktično sužavate krug potencijalnih ponuđača i samim tim otvarate prostor za vama prijateljske firme da one dobiju posao”, objašnjava on.

Opširnije o ovim temama, ali i drugim problemima u građevinskoj industriji - korupciji, građevinskoj mafiji, propadanju velikih građevinskih firmi u Srbiji... možete gledati u okviru emisije "Insajder debata: Ugradnja u izgradnji" u ponedeljak, u 21 čas na TV B92.

Nemanja Komazec, državni sekretar u Ministarstvu za prostorno planiranje, koje je nadležno za sprovođenje zakona, kaže da su poštovani strogi kriterijumi i da zbog toga ne veruje u mogućnost da se favorizuju pojedine firme.

"Pa, teško, tu je prostor značajno sužen. Postoji više nivoa kontrole vezano za ovaj program, važno je da on uspe. Već sam naveo da postoji građevinska inspekcija, stručni nadzor", kaže Komazec.

"Takođe je važno da je Ministarstvo praktično dva radna tela. Jedno stručno telo koje kontroliše svu dokumentaciju, ugovore pod kojima su preduzeća angažovana, kontrolišu se avansne situacije, privremene situacije, okončane situacije, znači sva dokumentacija koja prati gradnju", navodi on.

"Takođe je osnovano radno telo koje čine građevinski inspektori, republički građevinski inspektori i oni će na terenu proveravati kako ta gradilišta funkcionišu i da li je sve u skladu sa zakonom", objašnjava državni sekretar Ministarstva za prostorno planiranje.

Prema istraživanju “Insajdera”, u tridesetak opština u kojima smo proveravali sprovođenje projekata, tek nekoliko firmi je počelo da radi.

Zanimljiv je podatak da je od tek pet ovakvih poslova koji su započeti, na dva mesta izvođač radova "Deneza M". Radi na izgradnji zatvorenog bazena u Kragujevcu, investiciji vrednoj oko četiri miliona evra i na izgradnji stadiona "Čair" u Nišu, za koji je odobreno oko 10 miliona evra.

Prema podacima iz Agencije za privredne registre, vlasnici "Deneze M" su holandska firma "Laderna" i kiparska firma "Agratik limited", pa se tako praktično uopšte ne radi o domaćoj firmi.

"Vlada, kad je ovaj program u pitanju, ne sprovodi radove. Vlada, kad je ovaj program u pitanju, ne angažuje bilo kog izvođača, ona samo kontroliše da li je sve uređeno u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima", tvrdi Nemanja Komazec.

Ukoliko Ustavni sud donese odluku da je zakon neustavan, ponuđači koji su zbog spornih odredaba ovog zakona izgubili posao mogu da tuže državu i traže nadoknadu štete.

Organizovani kriminal

strana 1 od 15 idi na stranu