Pregled britanske štampe

Egipat je i danas na naslovnim stranama svih britanskih dvenika. Štampa se posebno osvrće na ulogu koju bi vojska mogla da odigra - ili ne odigra -u razrešavanju krize.

Nije sasvim izvesno da se interesi egipatske vojske poklapaju sa zahtevima demonstranata, piše Fajnenšal tajms.

Uredan prenos vlasti

Mubarak je nesumnjivo bivši čovek i vojska bi svakako želela da se prenos vlasti uredno izvrši, no ključno je pitanje na koga se tačno vlast prenosi.

Hoće li vojska imati poverenja u izbore koji bi mogli da daju lidera koji se protivi mirovnom sporazumu sa Izraelom i partnerstvu sa SAD?

Sme li da rizikuje spoljnu politiku koja bi ravnotežu moći na Bliskom istoku mogla da prebaci ka Iranu?

I da li bi bila spremna da sarađuje sa islamisitima, vodećim protivnicima Mubarakove vlasti?

Uspešna demokratska tranzicija u Egiptu mogla bi da označi kraj autokratskih režima u većem delu arapskog sveta; haos bi, međutim, mogao da spreči dalje širenje demokratskih ambicija, smatra Fajnenšal tajms.

Izazov za Medvedeva

Tajms je došao do pisma koje je bivši ruski naftni magnat Mihail Hodorkovski uputio predsedniku Dmitriju Medvedevu.

Hodorkovski u pismu upozorava da Rusiji preti politički kolaps ukoliko se ne zauzda potpuno slamanje pravosudnog sistema i poziva ruskog predsednika da spreči korupciju koja, kako navodi, podriva poverenje javnosti u vlasti.

"Ljudima su potrebni pravičnost, ljudska prava i zaštita dostojanstva. Došlo je vreme da se te stvari realizuju. Kada se obični ljudi stide sopstvene zemlje, onda se dobijaju opasan moralni sukob i živa rana u društvu", ocenio je Mihail Hodorkovsku u pismu Dmitriju Medvedevu.

Tajms podseća da je Hodorkovski, koji se zbog političkih ambicija zamerio Vladimiru Putinu, nedevno osuđen na novu zatvorsku kaznu, koja će ga zadržati u zatvoru do posle predsedničkih izbora 2012, kada će se aktualni premijer, veruje se, ponovo kandidovati za šefa države.

Tajmsov uvodničar piše da Mihail Hodorkovski svakako nije ruski Mandela, kako ga neki listovi navodno opisuju, ali to ne znači da njegovo pismo ne predstavlja direktan izazov Dmitriju Medvedevu.

Hodorkovski proziva Medvedeva sa zahtevom da sprovede dva ključna predizborna obećanja: da će uspostaviti vladavinu zakona i modernizovati rusku privredu.

Istovremeno, on ističe da Ruse i njihov politički sistem deli duboki jaz.

Putin ima moć, dok u parlamentu sede drvene lutke, a Medvedev je tu da greje predsedničku fotelju do trenutka kada Putin može ponovo da se kandiduje.

Mnogi unutar ruske elite uviđaju sa kakvim su rizikom suočeni i Putinov mogući povratak na predsednički položaj vide kao uvod u stagnaciju ili čak represiju, ukoliko se nezadovoljstvo ekonomski prilikama pogorša, ocenjuje komentator Tajmsa.

"Božanstveni" Novak

Svi britanski listovi opširno pišu o meču Đoković-Mari i koncentrišu se, razumljivo, ne na Đokovićev uspeh, već na Marijev neuspeh. Opšta je, međutim, ocena da ga je pobedio neuporedivo bolji igrač.

Svaka analiza dezintegracije Endija Marija u Melburnu postaje besmislena ukoliko zanemaruje briljantnost čoveka koji ga je mučio dva sata i 39 minuta, piše Gardijan.

Novak Đoković je, najprostije rečeno, bio božanstven i savladao je Marija u svakom aspektu igre, dodaje Gardijan, uz ocenu da se Đokovićev uspon uz neverovatno strmu liticu svetskog tenisa nezaustavljivo nastavlja.

Ne samo da je razneo Marija, što je rezultat totalne predanosti i samouverenosti, već je na putu do finala pregazio i Federera, što je u svetu tenisa donedavno bilo ravno svetogrđu, ali iz turnira u turnir postaje sve češće.

Đokovićev zalet ka vrhu je sve uverljiviji i Bog koga je u polufinalu sveo na sparing-partnera ima svega 115 poena više od njega na svetskoj lestvici najboljih.

To su, istina, samo brojke - ono što je mnogo važnije je izvanredan utisak koji je Đoković ostavio na terenu, zaključuje Gardijan.

Indipendent iz jučerašnjeg finala izvlači jedan, kako kaže, neizbežan zaključak.

Đoković je, piše Indipendent, izrastao u istinski velikog tenisera, koji će, u godinama koje dolaze, biti suparnik velikog Rafaela Nadala.

Uprkos očiglednom talentu, Đoković nije uvek delovao kao potencijalni šampion.

Juče je, međutim, pokazao da je kompletan igrač, pored koga je Mari delovao kao zbunjeni, gnevni pubertetlija.

Đokovićevom sazrevanju neizmerno je doprineo trijumf Srbije u Dejvis kupu, koji mu je pomogao da se oseća jako dobro u svojoj koži.

Dao je sve od sebe za svoju zemlju i to iskustvo mu je dalo nova krila, ocenjuje Indipendent.

Endija Marija, sa druge strane, Dejvis kup ne zanima.

On ima sopstveni program, sopstvene prioritet i sopstvene ambicije.

Niko to ne može da mu zameri, ali ako je nekome potreban kontakt sa ljudima koji ne pripadaju njegovom vrlo uskom krugu, onda je to sigurno Endi Mari, zaključuje Indipendent.