Zaštićene vrste - bez zaštite

Beograd -- Zaštita životinja ostaje mrtvo slovo na papiru, iako su ugrožene vrste u Srbiji zaštićene visokim novčanim kaznama, upozoravaju aktivisti za zaštitu životinja.

Izvor: B92
Podeli

Ministarstvo zaštite životne sredine početkom godine propisalo je visoke novčane kazne za ubistvo zaštićenih vrsta životinja.

Ubistvo jednog medveda kažnjava se sa milion dinara, ubistvo zmije sa 200 hiljada, a zaštićena je i bubumara. Iz udruženja za zaštitu životnija, međutim, upozoravaju da će i ovog puta zaštita životinja ostati mrtvo slovo na papiru.

Osim grabiljivca i ptica koje možemo naći isključivo u prirodi na listi su se našle i životinje koje svakodnevno srećemo. Tako je za ubistvo jedne bubamare predviđena kazna od 15.000 dinara, smrt vrapca ili vrane koštaće vas 25.000 dinara, a ubistvo puža kažnjava se sa 1.200 dinara.

U Ministarstvu objašnjavaju da takav cenovnik ipak ne mora da vas brine, jer, iako su cene izražene “u komadima” – ubistvo životinje u sopstvenom stanu se ne sankcioniše.

“Znači, ne govorimo o vrstima koje se nalaze u vašem stanu, o žutim kućnim mravima, već riđim šumskim mravima koji se nalaze isključivo u prirodi, i niko neće odgovarati zato što je slučajno nagazio na mrava, ali će odgovarati ako je nekom privrednom aktivnošću ugrozio stanište, ugrozio mravinjak, neku veću populaciju neke od zaštićene vrste”, objašnjava pomoćnik ministra zaštite životne sredine i prostornog planiranja Danica Baćanović.

Udruženja za zašitu životnja smatraju da će i ovi pravilnici ostati samo mrtvo slovo na papiru.

Prvo, jer je potpuno izostala edukacija građana o tome koje su vrste zakonom zaštićene, kako da ih prepoznaju i kome treba da prijave ubistvo neke životinje, a drugo, što su kazne navedene po komadu za životinje, što je besmisleno kod sitnih glodara i insekata koji se masovno ubijaju trovanjem.

“Što se tiče otrova, veliki broj zaštićenih vrsta strada upravo na poljima, kod poljoprivrednih radova, gde se postavljaju veoma velike količine količine insekcitida, pesticida i tako dalje. Tako da se mnoge životinje na taj način istebljuju”, navodi Snežana Milovanović iz udruženja "Sloboda za životinje".

“Sad je pitanje ko će to sve nadgledati, ko će zapravo prijavljivati Ministarstvu sve te štete”, kaže ona.

Od republičkog do opštinskog nivoa u Srbiji radi manje od dve stotine inspektora koji su zaduženi za sprovođenje ovog zakona. Za kažnjavanje nisu odgovorni, jer kad inspektor završi svoj posao, na scenu stupa sud.

“U ovom momentu vam mogu reći da je Republička inspekcija za zaštitu prirode podnela ukupno 116 prekršajnih prijava, dve krivične prijave i 16 prijava za privredni prestup. Sam proces donošenja i određivanja kazne i visine kazne je odlika suda”, kazala je načelnica Inspekcije za zaštitu životne sredine Jasmina Jović.

Prema Zakonu o zašiti prirode, u Srbiji je barem na papiru zaštićeno oko 1.100 biljnih i oko 1.300 životinjskih vrsta.

Mnoge od njih, poput mrkog medveda, pred potpunim su istrebljenjem, ali uprkos tome, Ministarstvo životne sredine nije imalo podatke o tome koliko je ljudi za ugrožavanje zaštićenih biljaka i životinja tokom godine u sudskim procesima kažnjeno.

strana 1 od 149 idi na stranu