Problemi zbog deportacija

U proteklih mesec dana Amnesti internešenel i Hjumn rajts voč saopštili su da ne bi trebalo deportovati Rome i pripadnike ostalih manjinskih grupa na Kosovo.

Organizacije su upozorile da su oni tamo suočeni s diskriminacijom i kršenjem ljudskih prava.

Tako su događaji vezani za deportaciju Roma iz zemaljazZapadne Evrope postali povezani i sa Kosovom.

Hjuman rajts voč naveo je u svom izveštaju da su manjinske grupe koje su deportovane na Kosovo primorane da se bore za mesto stanovanja, zdravstvenu zaštitu, posao i socijalnu pomoć.

Veliki broj kosovskih Roma i pripadnika drugih manjina emigrirao je u druge zemlje devedesetih godina za vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije i oni su sada primorani da se vrate na Kosovo, gde vlada teška ekonomska situacija, a stopa nezaposlenosti od 45 odsto najveća je u Evropi.

Od 1999. godine na Kosovo je deportovano oko 50.000 Roma i pripadnika drugih manjina, dok još 12.000 čeka deportacija samo iz Nemačke, navodi Hjuman rajts voč.

Neki od povratnika ne mogu da dobiju kosovske dokumente, pa postaju ljudi bez državljanstva.

Tafe Vukinaj, četrdesetčetvorogodišnji pripadnik manjiske grupe Egipćana, deportovan je iz Nemačke, gde je deset godina ilegalno radio u restoranu blizu Štutgarta. Sada živi u Istoku.

"Policija je došla u 4 sata ujutro, kucali su na vrata, bilo ih je četvoro. Ušli su i rekli da moram da se vratim na Kosovo. Dali su mi 15 minuta. Nikad se ne bih vratio, znajući kakvi su uslovi na Kosovu. Prisilili su nas na povratak. Nekada sam voleo Nemce, ali više ne. Moraju ovo da prekinu ili bar da daju prava ljudima koji žive tamo dugo vremena“, kaže Vukinaj.

Njegova ćerka, Sebahata Vukinaj, kaže da su u Nemačkoj, iako im je otac bolestan, imali sve, ali da im je sada veoma teško jer on nema posao, a u porodici ih je osmoro.

Rekše Mulaj, predsednik romske humanitarne organizacije, kaže da je na Kosovu izuzutetno teška ekonomska situacija.

„Povratak ne bi smeo da se dogodi, zbog teške ekonomske situacije ovde. Prvi povratnici stižu, a ja apelujem na sve da prekinu sa deportacijom“, poručuje on.

Izveštaj HRV-a objavljen je u trenutku kada se evropski lideri sastaju u Briselu da bi razgovarali o rešavanju pitanja Roma, koje je postalo jedno od najvažnijih na dnevnom redu od kada je Francuska proteklih meseci deportovala više od 1.000 romskih imigranata i zatvorila na stotine nelegalnih prihvatilišta za Rome.