Otkriti političku pozadinu nereda

Nikada do kraja nije istražena ni politička podrška ekstremnim grupama, kao ni šablon po kome se ponašaju njihovi pripadnici.

Tetovaže preko celog tela, lica sakrivena fantomkama a u rukama šrafcigeri i klešta. Na slikama iz Đenove vide se lica navijača u neviđenom besu i destrukciji.

Ove iste huligane viđamo već godinama, a njihovo ponašanje i organizacija se ne menjaju mnogo.

Sličan šablon ponašanja viđen je u nedelju u tokom nereda u vreme Parade ponosa, tokom napada na francuske navijače prošle godine kada je ubijen Bris Taton, nakon protesta "Kosovo je Srbija", kada je spaljena američka ambasada, ili 2004. kada je zapaljena Bajrakli džamija

"Huligani su taktičko operativna jedinica koje sprovode nešto što sledi iz nekih političkih ideja. Ako hoćemo da imenujemo koje su to političke ideje, juče smo imali raspravu u parlamentu gde se jasno videlo koje političke opcije zastupaju takve stavove i koji huligane i siledžije nazivaju mladima koji su stradali od policije. Pitanje bi trebalo da bude usmereno i ka njima, koji ne prepoznaju nasilje kao nešto loše po zajednicu", kaže Slobodan Georgijev, novinar "Vremena".

Kako je još prošle godine otkrio "Insajder", vođe raznih navijačkih grupa i podgrupa su osumnjičeni ili optuženi za brojna krivična dela među kojima su: ubistva, prodaja droge, nanošenje teških telesnih povreda, iznuda, otmica, pljačka, pretnje klanjem, ubijanjem i silovanjem.

Međutim, pravosnažnih presuda uglavnom nema.

Bivši tužilac: Bio je to "Sizifov posao"

Bivši okružni tužilac Zoran Jakovljević, koji je godinama radio na ovakvim slučajevima nasilja, za B92 kaže da su u velikom broju slučajeva one bile odbijene.

"Na svaku sudsku presudu koja se nije završavala zatvorom ja sam ulagao žalbu, a vidite odluke Okružnog suda i kakva je kaznena politika vođena. To je bio Sizifov posao", kaže on.

Jakovljević kaže i da je tokom rada trpeo razne pritiske.

"Sada mogu da vam kažem da sam vrlo često bio sputavan da uradim šta planiram, i do kraja. Više njih, to su sve bili subjekti koji su funkcionisali u državnom aparatu, vrlo sam često dobijao neka nevešta objašnjenja zašto se nešto nije preduzimalo", kaže Jakovljević.

Neistraženo pitanje

Pitanje političke podrške huliganima nikada nije istraženo do kraja, a jedan od karakterističnih primera je 21. februar 2008, kada je spaljena američka ambasada, tokom protesta Kosovo je Srbija, koji je organizovao tadašnji državni vrh, s Vojislavom Koštunicom na čelu.

Za to krivično delo optužen je samo Milan Živanović, dok su preostali učesnici nereda ostali nepoznati.

Kako je prošle godine objavljeno u "Insajderu", policija je, neposredno pre upada huligana u ambasadu, dobila naređenje da se povuče.

U komandnom lancu, nakon što je tadašnji ministar policije povređen u saobraćanoj nesreći, bili su šef kabineta tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, Aleksandar Nikitović, i tadašnja zamenica ministra policije MIrjana Orašanin.

Međutim, nikada nije pokrenuta istraga o tome kako je išao komandni lanac niti ko je i kome izdavao naređenja. Nije utvrđena ni politička pozadina tog događaja, odgovornost tadašnje vlasti, tadašnjeg MUP-a i BIA, na čijem čelu je bio Rade Bulatović.