Različito o Dražinoj rehabilitaciji

Zahtev za rehabilitaciju generala Mihailovića, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini, decembra 2006. podneo je njegov unuk Vojislav Mihailović.

Potom, u februaru 2009. godine, zahtev za rehabilitaciju podneli su i Srpska liberalna stranka i nekoliko udruženja političkih zatvorenika.

Istovremeno, predstavnici SUBNOR-a, NOB-a i Saveza antifaštista tražili su da zahtev bude odbijen tvrdeći da je Draža izvršio brojne zločine i sarađivao sa okupatorom.

Dragoljub Draža Mihailović je ličnost oko koga se poslednjih dvadeset godina vodile burne polemike dok su se ujedno otkrivale informacija o Drugom svetskom ratu koje nisu bile u skladu sa nekadašnjom komunističkom ideologijom.

Takođe, formirana je i Komisija za utvrđivanje istine o smrti Dragoljuba Mihailovića čiji je član i profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Marković.

On smatra da je današnja sudska rasprava izuzetno važan događaj koji će doprineti da se brojni paradoksi iz novije srpske istorije isprave.

“Ovim postupkom se zaokružuje ono što je počelo posle 2000. godine i sud treba da utvrdi, pre svega, da li su uopšte postojali uslovi da se u tadašnjoj Jugoslaviji održi jedno suđenje visokim zvaničnicima prethodnog režima, koje ne bi bilo politički motivisano”, kaže Slobodan Marković.

“To je ono što sud treba da utvrdi. Mislim da sama rehabilitacija ne znači da je sud doneo presudu o istorijskoj ulozi neke ličnosti, o tome se vode polemike stalno. Dakle, sud ne može da donese istorijski sud o nekoj ličnosti, nego jednostavno treba da odluči da li je 1946. bilo uopšte uslova da se sudi u skladi sa minimalnim načelima vladavine prava, i da li su na tom suđenju takvi uslovi bili ispunjeni“, naveo je on.

Slobodan Marković smatra da će ovaj proces doprineti objektivnijem prikazu svega šta se dešavalo na ovim prostorima za vreme Drugog svetskog rata.

Za to su se stvorile i političke okolnosti, skoro 10 godina nakon 5. oktobra, a i od samog događaja proteklo je više od 50 godina zbog čega je moguće dati trezveni sud, smatra Marković. “Prvo, nije bilo zakona o rehabilitaciji. Dakle, on je čekao nekoliko godina posle 5. oktobra, a onda u vreme kad je podnet ovaj zahtev, nisu postojale političke okolnosti i imali ste prvo podršku Socijalističke partije, kao jednog dodatnog koalicionog partnera iz senke, a sada je ona deo vladajuće koalicije. Ona se, pre svega, suprotstavljala ovom postupku”, rekao je on.

“Ali, prosto, postupak je morao da dođe u jednom trenutku na red, i sada, u skladu sa ovim, valjda novim instrukcijama koje su date sudovima da predmeti ne mogu da čekaju, došlo je napokon i do početka postupka, koji je bio stavljen ‘u fioku’ u sudu”, kazao je Marković.

Dragoljuba Mihailovića je zbog zločina i kolaboracije sa okupatorima tokom Drugog svetskog rata vlast Josipa Broza Tita osudila na smrt, trajan gubitak političkih i građanskih prava kao i oduzimanje celokupne imovine.

Streljan 17. jula 1946. na nepoznatom mestu. Još uvek se ne zna gde je tačno njegov grob.