Iznenađeni Marković opet u fotelji

Beograd -- Ratko Marković, nekadašnji bliski saradnik Slobodana Miloševića, postao novi predsednik Upravnog odbora Instituta društevnih nauka.

Izvor: B92
Podeli

Na tu funkciju, Markovića je imenovala Vlada Srbije.

Ministar za nauku Božidar Đelić kaže da je sastav Upravnih odbora odraz političke koalicije, dok Ratko Marković za B92 kaže da je i sam iznenađen ovim imenovanjem.

Mirko Cvetković, baš kao nekada Mirko Marjanović, posegao je za uslugama Ratka Markovića. Vlada Srbije Markovića je postavila za predsednika Upravnog odbora jedne od najvećih i najznačajnijih naučinih institucija – Instituta društvenih nauka.

Ratko Marković, profesor Ustavnog prava, pisac žabljačkog Ustava, pregovarač u Rambujeu i vicepremijer u vladi Mirka Marijanovića, stupio je na novu dužnost.

Na pitanje B92 otkud on na mestu mestu predsednika Upravnog odbora Instituta, Marković kratko odgovara: “I ja se pitam”, precizirajući da ne zna da li ga je na to mesto postavila Socijalistička partija Srbije.

“Ne znam, verujte, ne znam. A sad otkud? Pa, počeo sam u Institutu pre 40 i nešto godina, društvenim naukama sam se sve vreme bavio”, podseća Marković na svoju prošlost, ne iznoseći još planove za budućnost.

“Sada ću da vidim s kojim se pitanjima bori Institut, šta ga tišti”, kaže on.

Akadmska zajednica pamti Markovića i kao autora Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, koji je poslužio za obračun sa neistomišljenicima i za ukidanje autonomije univerziteta.

“Taj zakon nisam ja pravio”, kaže Marković. “Pa, ne može pojedinac da ga sprovede. Zakonodavni postupak postoji. Jeste, bio sam čestica te vlasti. Kao što se svaka vlast može kritikovati zbog nekog poteza”, navodi on, ali želeći da odgovori na pitanje da li oseća da je tada naneo štetu univerzitetu.

“Znate šta, to su pitanja koja nemaju veze sa današnjim boravkom u ovoj zgradi”, smatra on.

Ministar za nauku Božidar Đelić priznaje da se upravni odbori, čak i naučnih insutuacija, biraju političkim dogovorom.

“Upravni odbori su odraz političke koalicije, a direktori moraju biti odraz meritokratije. To je stvar koja mora biti jasna”, kaže Đelić.

“Postoje uslovi da bi bili član upravnog odbora. Morate biti kvalifikovani. To je bio predlog jedne partije, pogodite koje”, navodi on.

Direktorka Instituta društvenih nauka Mirjana Rašević kaže da treba prihvatiti političku realnost i veruje da je Institut dobro prošao.

“Kada konkretno pitate za gospodina Ratka Markovića, ja mogu da kažem da mislim da je to uvažavanje Instituta društvenih nauka”, ocenjuje ona.
“Verujem da mnogi saradnici Instituta ne misle ono što ja mislim, ali mislim da je uvažavanje zbog toga što on ne samo da je značajan član SPS-a, već univerzitetski profesor i čovek koji u svojoj delatnosti kojom se bavi – ustavnim pravom – se smatra jednim od vrlo istaknutih istraživača”, kaže Raševićeva.

Danilo Šuković, takođe član Upravnog odbora, kaže da i dalje živimo u matrici devedestih i podseća da Mirko Cvetković i Mirko Marjanović imaju iste ekonomske savetnike.

“I na stručnom planu, svud su vraćene vrednosti devedesetih godina. To je ono što nismo uspeli da raščistimo sa time šta prolazi, šta ne prolazi. Nema lustracije i sistem vrednosti se vratio na one godine, što je vrlo opasno”, smatra on.

Profesor Filološkog fakulteta Ljubiša Rajić, koji se se nekad borio protiv Zakona iz 1998. godine, iznenađen je, ali ne Markovićevim postavljenjem.

“Nisam iznenađen tim potezom, ali sam veoma iznenađen time što cela akademska javnost na sve takve stvari ćuti, ne reaguje, i trpi, i leže na rudu, i čak izgleda zadovoljna jer eto imaće veću platu ili neće biti problema, ili nešto drugo”, ocenjuje Rajić.

Nakon što je SPS postao deo vlasti, na javnu i političku scenu vratili su se brojni istaknuti funkcioneri iz Miloševićeve ere poput Gorice Gajević, Aleksandara Nikačeviča i Zorana Lilića.

strana 1 od 866 idi na stranu