Dogovor sa MMF: Plate veće od 2011.

Tokom 2011. predviđena su tri usklađivanja plata i penzija - u januaru, aprilu i oktobru, rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu finansija.

Razgovori misije MMF-a i predstvnika Vlade i Narodne banke Srbije završeni su danas, a kako je rečeno Beti, dogovoreno je da se u januaru 2011. plate i penzije uvećaju za šestomesečnu inflaciju ili za nešto manje od tri odsto.

U aprilu će biti korigovane za tromesečnu inflaciju i polovinu ostvarenog rasta bruto domaćeg proizvoda, a u oktobru za šestomesečnu inflaciju.

Kako je Beti rečeno, sa MMF-om je potpuno usaglašen predlog zakona o fiskalnoj odgovornosti, koji će biti dostavljen parlamentu na usvajanje najkasnije do 20. septembra. Taj zakon će osigurati da u 2011. fiskalni deficit ne bude veći od četiri odsto BDP-a.

Razgovori predstavnika Vlade i Narodne banke Srbije sa misijom MMF-a povodom pete revizije tekućeg stendbaj aranžmana počeli su 23. avgusta.

Aranžman Srbije i MMF-a o kreditu od oko tri milijarde evra ugovoren je polovinom maja 2009. godine i ističe u aprilu 2011. godine.

Do sada je Srbija iskoristila 1,45 milijardi evra tog kredita za jačanje deviznih rezervi NBS.

Za veće plate treba nam još 12 milijardi dinara

Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović izjavila je da će zbog povećanje plata i penzija u javnom sektoru, u budžetu za 2011. morati da se obezbedi dodatnih 12 milijardi dinara.

U budžetu za 2011. potrebno dodatnih 12 milijardi dinara za veæe zarade, kaže Diana Dragutinoviæ (Tanjug, arhiva)

"To je za oko četiri milijarde dinara više u odnosu na prvobitni dogovor, po kome su plate i penzije trebalo da ostanu nepromenjene do aprila naredne godine", kazala je ministarka finansija u intervjuu za magazin “Ekonomist“.

Dragutinovićeva je potvrdila i da je sa MMF-om potpuno usaglašen predlog zakona o fiskalnoj odgovornosti, koji će biti dostavljen parlamentu na usvajanje najkasnije do 20. septembra, jer je to uslov da Srbija uspešno prođe petu reviziju stend-baj aranžmana sa MMF-om.

Taj zakon će osigurati da u 2011. fiskalni deficit ne bude veći od četiri odsto BDP-a, kazala je ministarka finansija.

Opširnije izvode iz intervjua ministarke Dragutinović možete čitati na našoj stranici Biz.

Ekonomisti: Povećanje bez uticaja na makroekonomiju

Ukoliko se Srbija bude držala dogovora sa MMF-om, smatraju ekonomisti, povećanje zarada i penzija neće uzgroziti makroekonomsku stabilnost.

Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra de se neće ugroziti makroekonomska stabilnost ukoliko rast zarada i penzija bude u određenim granicama.

"Dogovor je da se plate tokom cele 2011. povećaju za iznos inflacije plus polovina rasta BDP-a. Gruba procena je da bi rast plata i penzija tokom cele 2011. mogao da poraste za oko sedam posto. Ako se rast bude držao u tim granicama, onda to ne bi trebalo da ima uticaj na makroekonomsku stabilnost, na inflaciju i slično“, kaže Petrović.

Slično mišljenje ima i Goran Nikolić iz Centra za novu politiku. On misli da tako malo povećanje zarada ne bi trebalo da utiče na inflaciju u zemlji.

"Mislim da, kada je u pitanju efekat na inflaciju i na makroekonomsku stabilnost, ne bi trebalo tako relativno malo povećanje, koje ćemo imati nakon dve godine, da prouzrokuje veće probleme monetarnoj politici, posebno imajući u vidu da još uvek imamo slabu tražnju odnosno slabu kupovnu moć“, kaže on.

"Treba reći da su plate u Srbiji u poslednje dve godine male, imaju značajan pad u evrima, i da je to samo u poslednjih godinu dana bilo sedam posto, dok je kod penzija to 13 posto. Sada je čak i Bugarska stigla po platama Srbiju, Makedonija ima veće plate nego Srbija, Crna Gora ima preko 40 posto veće plate nego Srbija", dodaje Nikolić.

Kada je reč o subvencionisanju privrede, Petrović smatra da bi to trebalo da bude samo privremena mera i da bi već naredne godine trebalo da se subvencije smanje.

"Uvek kad god su te subvencije i kad država deli pare, uvek je tu značajan deo neefikasnosti, lobiranja, preraspodele. I to je samo nužno zlo, tako da bi iz toga trebalo da se izlazi, s jedne strane, zbog same efikasnosti, a s druge strane, to bi bio prostor i gde bi mogle da se naprave uštede u potrošnji", kaže Petrović.

S druge strane, Nikolić smatra da su subvencije osnova privrednog rasta u narednom periodu.

"Jako je dobro što se nastavljaju fiskalni podsticaji i praktično negde oko dve trećine para koje će biti obezbeđene boljom popunom budžeta, nego što je to bilo negde u aprilu, smatrano da će ići kao podsticaji privredi“, kaže Nikolić.

"Znači, subvencionisani krediti, koji su po meni ključ održanja i blagog rasta privredne aktivnosti, u ovoj godini se nastavljaju kao i krajem godine, a bilo je priče da će u oktobru nestati para, i u 2011. godini“, dodao je on.

Podsetimo, u budžet se u prvoj polovini godine slilo 20 milijardi dinara više nego što je bilo planirano.