Četiri scenarija za Njujork

Beograd i Priština imaju po tridesetak „tvrdih“ i „mekih“ saveznika, a glavna borba vodi se za naklonost 60 „neodlučnih“ država, piše taj list.

Nije nemoguće da rezolucija, koju je Srbija podnela Generalnoj skupštini UN posle savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, dobije većinsku podršku, ali državni vrh u Beogradu ipak ne računa na pobedu.

To što je u ovom trenutku veća mogućnost da za rezoluciju, o kojoj će GS UN raspravljati na zasedanju 9. septembra, ne glasa većina prisutnih ne uznemirava zvanični Beograd, jer se procenjuje da negativni ishod neće ozbiljnije promeniti situaciju u korist Prištine, saznaje „Danas“ u srpskom državnom vrhu.

Prema rečima izvora tog lista, i Srbija i zemlje koje lobiraju protiv njene rezolucije raspolažu identičnim informacijama o trenutnom raspoloženju velike većine članica UN.

Pored po tridesetak tvrdih saveznika zvaničnog Beograda i njegovih neistomišljenika, i po isto toliko država koje „gravitiraju“ jednoj od strana, ali na čijem ubeđivanju još treba raditi, glavna borba se u stvari vodi za glasove šezdesetak zemalja koje nisu priznale Kosovo i od kojih mnoge i ne nameravaju da ga priznaju, ali su u vezi s predstojećom raspravom u GS UN podložne pritiscima moćnih saveznika Prištine.

Uglavnom je reč o bivšim kolonijalnim zemljama u kojima vlada negativno raspoloženje prema njihovim nekadašnjim osvajačima, ali za koje su i danas tesno vezane, pre svega ekonomski.

Kako objašnjavaju sagovornici lista „Danas", upravo borba za naklonost ovih članica UN obeležiće period do izjašnjavanja Generalne skupštine.

Ono u čemu su i Srbija i Kvinta (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija) saglasni jeste da je Beograd snažnom diplomatskom inicijativom uspeo da posle mišljenja MSP, objavljenog 22. jula, ne dođe do talasa priznanja jednostrane nezavisnosti.

Suprotno očekivanjima Prištine i njenih saveznika, koja su potpredsednik SAD Džozef Bajden i kosovski premijer Hašim Tači definisali najavljujući „više desetina“ priznanja posle mišljenja MSP, do danas nijedna zemlja to nije učinila.

To je iznenadilo, ali i mobilisalo Kvintu, koja će u narednom periodu, do rasprave u GS UN, do maksimuma pojačati pritiske, ističu sagovornici lista "Danas" iz državnog vrha Srbije.

Beograd je, odmah nakon što je MSP objavio mišljenje o Kosovu, pokrenuo snažne diplomatske akcije - slanje izaslanika predsednika Borisa Tadića u 55 zemalja širom sveta i dvonedeljno lobiranje ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića u sedištu UN u Njujorku - a njihov nastavak uslediće ove sedmice.

Ministar Jeremić uputiće pisma u više desetina država, koja bi tamošnjim ministrima spoljnih poslova trebalo da uruče ambasadori Srbije, s pozivom da podrže srpsku rezoluciju u Generalnoj skupštini.

Sadržaj pisama je prilagođen svakoj od tih zemalja, odnosno njihovim nacionalnim interesima i političkim okolnostima, ali ono što je zajedničko jeste apel da se u GS UN glasa za dokument kojim bi se svetska organizacija jasno suprotstavila jednostranim secesijama i založila se za rešavanje otvorenih pitanja putem miroljubivog dijaloga.

Upravo ovaj globalni značaj rezolucije jedan je od elemenata na koje Srbija računa u lobiranju za većinsku podršku u UN.

Prema procenama državnog vrha Srbije, postoje četiri moguća scenarija koji se u vezi s glasanjem za rezoluciju mogu predvideti.

Prvi je najoptimističniji - i u ovom momentu ne suviše realan - a to je da srpski predlog dobije podršku većine. U tom slučaju, nijedna od strana u sporu oko statusa Kosova ne bi promenila mišljenje, ali bi proces priznanja jednostrane nezavisnosti u velikoj meri bio blokiran, a Priština bi, ako želi da izađe iz ćorsokaka, morala da uđe u dijalog s Beogradom o „svim otvorenim pitanjima“.

Drugi scenario, možda u ovom trenutku i najrealniji, jeste da rezolucija Srbije ne dobije većinu glasova, ali da niko drugi ne podnese amandmane ili „kontrarezoluciju“, a i ako ih podnese, da ne dobije većinsku podršku. Ukoliko se ovo dogodi, oko Kosova će u doglednoj budućnosti vladati status kvo. Preciznije, ispostaviće se da savetodavno mišljenje MSP ništa nije promenilo, a da je izostao politički zaključak. U državnom vrhu u Beogradu smatraju da i ovaj scenario nimalo nije negativan po nacionalne interese Srbije. Dvogodišnji proces pred MSP znatno je usporio međunarodna priznanja Kosova, a mišljenje tog suda, o kojem se stvorio utisak da je izuzetno nepovoljno po Srbiju, nije imalo nikakav negativan efekat.

Treći scenario na koji se u Beogradu računa jeste da rezolucija dobije podršku većine, ali uz amandman koji bi podnela druga strana i kojim bi se u izvesnoj meri neutralisao jedan od dva ključna principa tog dokumenta - nelegitimnost jednostranih secesija i poziv stranama na dijalog u cilju obostrano prihvatljivog rešenja. Ipak, ostala bi činjenica da je rezolucija usvojena, a od sadržaja amandmana, i od toga ko ga je podneo, zavisio bi dalje sled događaja. Mada, ne očekuje se da bi se takvom „dopunom“ unela suštinska promena u srpski predlog, navode sagovornici lista "Danas".

Ono što je četvrti mogući scenario u GS UN jeste da predlog Srbije bude odbačen, a da se usvoji „kontrarezolucija“ iza koje bi stale sve zemlje članice Evropske unije, uključujući i one koje nisu priznale Kosovo. S obzirom na tih „EU 5“ zemalja, ali i na činjenicu da je kosovsku secesiju do sada priznalo 69 od 192 članice UN, ne postoji mogućnost da u Generalnoj skupštini većinu glasova dobije ikakav dokument kojim bi se pozdravila nezavisnost Kosova. Dakle, sadržaj te rezolucije morao bi da bude rezultat kompromisa unutar EU, a da na globalnom nivou ne ohrabruje separatističke pokrete širom sveta. Državni vrh Srbije procenjuje da bi taj dokument mogao da sadrži poziv da se „i Beograd i Priština“ okrenu svojoj evropskoj budućnosti.

Dakle, navode sagovornici lista "Danas" u Beogradu, čak ni potpuni poraz srpske rezolucije u GS UN ne bi značio katastrofu.

Bilo koji od četiri scenarija neće promeniti situaciju nagore, a proces oko mišljenja Međunarodnog suda pravde zatvoriće se na način koji ne jača poziciju Prištine, procenjuje državni vrh Srbije.