Smanjuju plate zbog doprinosa

Zbog ovakve prakse radnicima je prepolovljena i kreditna sposobnost u banci, piše list.

Loša ekonomska situacija i visoki porezi i doprinosi u Srbiji doveli su do toga da sve više poslodavaca pokušava da izbegne njihovo plaćanje, pribegavajući kako nelegalnim metodama, poput neprijavljene isplate zarada na ruke, tako i legalnim putevima, pronalazeći razne rupe u zakonu, piše “Danas”.

Tako, u poslednje vreme, sve više preduzeća svojim zaposlnima uplaćuje samo polovinu dotadašnje plate kao mesečnu zaradu, dok drugi deo prijavljuje kao „drugo primanje“ (poput honorara, bonusa, nagrade, ugovora o delu...) oslobađajući se time obaveza plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje.

Ovakav sistem poslodavcu štedi novac, ali zaposlenom bitno umanjuje kreditnu sposobnost u banci, dok država nema baš nikakvu korist.

Možda je i zbog toga ministarka finansija Diana Dragutinović nedavno predlagala potpuno ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje (koji bi se nadomešćivali iz budžeta), što bi ovakav manevar poslodavaca učinilo izlišnim.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije, priznaje da mnogi pribegavaju tome da deo plate radnika proglašavaju drugim primanjem, ali ističe da za to ne treba kriviti njih već državu.

Prema njegovim rečima, problem je u tome što su doprinosi u Srbiji, uz Crnu Goru, najviši u Evropi kao i to što država insistira na tome da se porezi i doprinosi isplaćuju istog dana kada i neto zarade.

“Svako treće preduzeće u Srbiji ima problem sa skupljanjem novca za isplatu zarada, zbog čega mnoga pribegavaju raznim načinima da smanje izdatak za doprinose. Značajno je povećan broj zaposlenih sa zvanično prijavljenim minimalnim zaradama, kojima poslodavci ili isplaćuju ostatak na ruke, što je protivzakonito, ili preostali deo zarade prijavljuju kao drugu vrstu primanja”, kaže Rajić.

“U tom slučaju poslodavac štedi na zdravstvenom osiguranju. Naime, u Srbiji postoji apsurdna situacija po kojoj je poslodavac oslobođen plaćanja zdravstvenog doprinosa od 12,3 odsto za radnika angažovanog po ugovoru o delu ili na neki drugi način, ako je taj radnik već stalno zaposlen. To firmama omogućava da svojim radnicima plaćaju manje zarade, a da ostatak plate prijave kao da su tog radnika angažovali po drugom osnovu za neki posao“, objašnjava Rajić.

On navodi da tako poslodavci mogu da uštede po 3.000 - 4.000 dinara po zaposlenom, u zavisnosti od visine njegove plate, što nije mala svota kada se pomnoži sa brojem radnika u preduzeću.

Poslodavci na ovaj način ne mogu da uštede na doprinosima za penzijsko-invalidsko osiguranje, pošto se oni plaćaju po istoj stopi na sve vrste primanja.

Iako poslodavci ovakvim manevrisanjem možda štede po koju hiljadu dinara po zaposlenom mesečno, činjenica je da zbog toga najviše trpe radnici, kojima se kreditna sposobnost time mrvi.

Naime, banke pri odlučivanju da li da klijentu odobre kredit, skoro isključivo posmatraju platu i druga nesumnjiva primanja, poput alimentacije ili porodične penzije, dok primanja po osnovu ugovora o delu ili honorare ne uzimaju u obzir.

To znači da, ako radnik zarađuje 45.000 dinara, a poslodavac ga prijavi na minimalac od 16.000 i ostatak prijavi kao drugo primanje, banka će mu kreditnu sposobnost procenjivati na osnovu plate od 16.000 dinara, što znači da po pravilu neće moći da uzme kredit čija je mesečna rata viša od oko pet ili šest hiljada dinara, iako je to tek devetina njegove realne zarade, prenosi list.

U bankama nisu radi da potvrde podatke o padu mesečnih zarada klijenata, ali priznaju da pri obračunavanju kreditne sposobnosti po pravilu posmatraju samo visinu mesečne zarade, a ne i druga primanja.