20 odsto manje zatvorenika do 2015.

Gužve u srpskim zatvorima mogle bi da budu prošlost, ukoliko zaživi novousvojeni plan Vlade Srbije.

Staregija predviđa smanjenje broja osuđenika kažnjenih kratkotrajnim zatvorskim kaznama, povećanje uslovnih i novčanih kazni i uvođenje novina, kao što je kućni pritvor uz elektronsko praćenje. Stručna javnost je skeptična, ali pozdravlja želju da se reši dugogodišnji problem.

Do kraja ove godine u 28 zatvora u Srbiji kaznu će izdržavati skoro 12 000 ljudi. Zbog povećanja broja zatvorenika od 60 odsto u odnosu na 2003. godinu, Vlada Srbije odlučila je da do 2015. godine smanji taj broj za dvadesetak posto.

Najviše ljudi osuđeno je na kratkotrajne zatvorske kazne i to je segment koji će prvi biti na udaru, najavljuje Damir Joka iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

“Tu se pre svega misli na razvoj alternativnih sistema kažnjavanja uz već postojeće - rad u javnom interesu i uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom. Tu bi još došli i elektronski nadzor, znači kućni pritvor i kućni zatvor”, kaže on.

“Ovo predlažemo kao zamenu za veliki broj kratkih kazni zatvora koje se izriču jer se pokazalo da su neefikasne i skupe. Ove sankcije su predviđene za lakša krivična dela”, objašnjava Joka.

Bivši sudija i nekadašnji koministar policije, advokat Boža Prelević, kaže da je želja da se reši problem zatvora sama po sebi dobra, ali da ovom strategijom vlast šalje poruku koja je u suštini šizofrena.

S jedne strane vlast uvodi uslovni otpust i kućni pritvor, dok sa druge postoji veliki pritisak na pravosuđe da izriče što oštrije kazne, kaže Prelević

“Onaj ko treba da utvrđuje, individualizira kaznu je sudija i vi njemu morate da šaljete jasan signal šta država hoće od pravosuđa u krivici. A s druge strane, veliki problem u izvršenju krivičnih sankcija, a o čemu strategija ne vodi dovoljno računa, je što tu nema nikakve resocijalizacije, ne postoji nikakva - ni za maloletnike ni za punoletne - pre svega jer nema novca i ne vidim kako će se to ovom strategijom rešiti”, kaže on.

Sa tim se slaže i viši naučni saradnik Instituta za kriminološka istraživanja i nekadašnji upravnik zatvora u Nišu Zlatko Nikolić.

Strategiju Vlade on naziva spiskom lepih želja i predlaže da se primene postojeće zakonske odredbe, kao što je akt o preraspoređivanju osuđenika u zavisnosti od kazne.

“Kada bi se preraspodelila sadašnja osuđenička populacija u postojećih 28 zatvora ne bi imali toliko prenaseljenosti ili ne bi problemi bili ovoliki. To što se ministri nisu usudili da takav akt potpisuju jer on izaziva određene promene i to radikalne, je pitanje za njih, ali ja tvrdim da bi to značajno razrešilo problem ili smanjilo potrebu za zidanjem novog zatvora, a oni koštaju”, ocenjuje Nikolić.

Osnovni nedostatak strategije Vlade o smanjenju gužvi u zatvorima je nedostatak stručne rasprave, ali i nedostatak prave kontrole, saglasni su Prelević i Nikolić.

Jedno od najboljih rešenja, prema njima, jeste uvođenje parlamentarne kontrole, kao nezavisnog tela koje bi spolja kontrolisalo primenu i efekte najavljenih novina u pravosuđu.