Na današnji dan, 29. jul

Izvor: Beta
Podeli

1526. U pohodu na Ugarsku, turska vojska, posle tronedeljne opsade, zauzela Petrovaradin. Turci zatim osvojili susedne gradove u Sremu i kod Osijeka izgradili most na reci Dravi, prešli u Ugarsku i 29. avgusta, kod Mohača, potukli vojsku kralja Ljudevita II.

1588. Britanska flota pod komandom lorda Hauarda i Fransisa Drejka porazila špansku Nepobedivu armadu od oko 125 brodova, koju je u invaziju na Englesku poslao španski kralj Filip II.

1805. Rođen francuski istoričar i političar Aleksis de Tokvil. Njegovo delo imalo značajan uticaj na razvoj građanske demokratije.

1856. Umro nemački kompozitor Robert Šuman, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih predstavnika muzičkog romantizma.

1878. Počela austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine, na osnovu dogovora evropskih sila na Berlinskom kongresu.

1883. Rođen italijanski diktator i fašista Benito Musolini. Vladao Italijom od 1922. do 1943. i uveo Italiju u II svetski rat, na strani Nemačke, 1940. Italijanski partizani uhvatili ga 1945. pri pokušaju bekstva iz zemlje i streljali.

1890. Umro holandski slikar Vinsent van Gog, dva dana pošto je pokušao samoubistvo. Jedan od najcenjenijih umetnika, čije je delo presudno uticalo na evropsko slikarstvo u traženju novog likovnog izraza, za života prodao jednu sliku.

1900. Anarhista Gaetano Breši u Monci ubio italijanskog kralja Umberta I. Atentator 1901. izvršio samoubistvo.

1905. Rođen švedski političar Dag Hamaršeld, generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1953. do 1961, kada je poginuo u avionskoj nesreći u Africi, na jednom od mirovnih putovanja. Posthumno mu dodeljena Nobelova nagrada za mir.

1937. Japanske trupe okupirale, u Kinesko-japanskom ratu, kineski grad Tjencin.

1940. Počela vazdušna ofanziva Nemačke na Veliku Britaniju, u II svetskom ratu.

1941. Višijevska Francuska i Japan potpisali sporazum o zajedničkom protektoratu nad Indokinom. Francuska nastavila upravljanje Indokinom, Japan poslao trupe.

1946. U Parizu počela mirovna konferencija zemalja-pobednica u II svetskom ratu. Mirovni ugovori, usaglašeni tokom zasedanja konferencije do 16. oktobra, potpisani 10. februara 1947.

1948. Na stadionu Vembli u Londonu otvorene prve Olimpijske igre posle II svetskog rata.

1967. U Vijetnamskom ratu, u požaru oštećen američki nosač aviona Forestal. Poginulo 130 osoba.

1981. U katedrali Svetog Pavla u Londonu venčali se naslednik britanskog prestola, princ od Velsa Čarls, i Dajana Spenser.

1983. Umro britanski pozorišni i filmski glumac Dejvid Niven, dobitnik Oskara 1958. za film "Odvojeni stolovi".

1983. Umro španski filmski režiser Luis Bunjuel, jedan od najvećih reditelja u svetskoj kinematografiji, poznat po nadrealističkim filmskim ostvarenjima.

1985. Alan Garsija inaugurisan je za predsednika Perua, s 36 godina postao najmlađi šef države na svetu.

1992. Bivši istočnonemački komunistički lider Erih Honeker došao u Berlin posle osam meseci provedenih u Ambasadi Čilea u Moskvi, da se suoči sa optužnicom za smrt mnogih nemačkih građana koji su preko Berlinskog zida pokušali da pobegnu u Zapadni Berlin.

1994. Bivši premijer Italije Betino Kraksi osuđen na osam i po godina zatvora zbog optužbi za prevaru. Kraksi presudu dočekao u izbeglištvu u Tunisu, gde je i umro.

1996. Kina izvela nuklearnu probu na Lop Noru, potom obećala da će se pridržavati moratorijuma na nuklearne probe.

1999. U Sarajevu počeo samit Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu. Delegacije 39 zemalja i predstavnici 17 međunarodnih organizacija 30. jula usvojili deklaraciju o demokratizaciji i ekonomskoj obnovi Balkana. Srbiji, koja nije pozvana na samit, poručeno da može da se priključi Paktu kada prihvati demokratske promene.

2001. Umro bivši lider poljske komunističke partije Edvard Gjerek.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 910 idi na stranu