MSP: Deklaracija ne krši norme

Zahtev upućen od generalne skupštine Ujedinjenih nacija bio je da Međunarodni sud da mišljenje o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova.

Predsednik Međunarodnog suda pravde Hisaši Ovada rekao je da se sud izjasnio da je nadležan za to pitanje. To, prema njegovim rečima, ne znači da sud treba da se bavi pitanjem posledica, posebno ne time da li je Kosovo postiglo državnost.

Međunarodni sud pravde je utvrdio da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova nije povredila međunarodno pravo, zato što to pravo ne sadrži zabranu takvih deklaracija, saopštio je predsednik suda Hisaši Ovada.

Ovada je, iznoseći savetodavno mišljenje, saopštio da rasprava o pravu na samopredeljenje ili "nužnu secesiju" od postojeće države nisu u domenu rasprave pred Međunarodnim sudom pravde, jer izlaze izvan okvira pitanja koje je postavila Generalna skupština UN.

Predsednik Srbije Boris Tadić, posle izricanja mišljenja Međunarodnog suda pravde, da je ta odluka teška za Srbiju, ali da je jasno da se Sud nije izjašnjavao o pitanju secesije, o čemu možete čitati u posebnoj vesti.

Odnos glasova 10:4

Međunarodni sud pravde u Hagu utvrdio je odnosom glasova 10:4 da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova nije povredila međunarodno pravo.

Predsednik suda Hisaši Ovada iz Japana je objavio savetodavno mišljenje o pitanju "da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova kosovske skupštine u saglasnosti sa međunarodnim pravom".

Hisaši Ovada (B92)

Za razliku od rezolucije 1244, deklaracija Prištine je pokušaj da se konačno reši pitanje Kosova.

Svrha 1244 je opšti okvir za razvoj na Kosovu."Sud ne može da prihvati argument da rezolucija sadrži argument da sprečava mogućnost proglašenja nezavisnosti Kosova. Svrha rezolucije je da se uspostavi privremena prelazna uprava, bez namere da odlučuje o konačnom statusu Kosova", naveo je Ovada. "Sud konstatuje da Rezolucija UN 1244 nije zabranjivala autorima Deklaracije da proglase nezavisnost", rekao je on.

Ovada je, iznoseći savetodavno mišljenje, saopštio da rasprava o pravu na samopredeljenje ili "nužnu secesiju" od postojeće države nisu u domenu rasprave pred Međunarodnim sudom pravde, jer izlaze izvan okvira pitanja koje je postavila Generalna skupština UN.

Ovada je saopštio da je desetoro sudija glasalo da deklaracija o nezavisnosti Kosova ne predstavlja kršenje međunarodnog prava, dok je četvoro sudija imalo suprotan stav.

Sud je jednoglasno doneo odluku da je nadležan za savetodavno mišljenje o legalnosti jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, rekao je Ovada.

Prema njegovim rečima, većinom od devet prema pet glasova sud je odlučio da ispuni zahtev Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i da savetodavno mišljenje o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

"Sud jeste nadležan"

Predsednik Suda Hisaši Ovada je izlaganje počeo rečima o pravnoj nadležnosti suda.

"Pitanje koje je Generalna skupština postavila da li je neko delo u skladu sa međunarodnim pravom jeste pravno pitanje. Od suda nije traženo da li je deklaracija u skladu sa domaćim pravom, već da li je u skladu sa međunarodnim normama. Pitanje ima i političku dimenziju, ali pre svega pravnu dimenziju." "Sud smatra da ima pravnu nadležnost, što ne znači da mora da iskoristi pravo za savetodavnim mišljenjem. Sud je odlučio da bi samo vanredni razlozi mogli da izazovu odluku da odbije da da savetodavno mišljenje."

"Mišljenje suda se ne daje državama već institucijama UN. Politički motivi pojedinih država nisu relevantni za odluku suda da li će dati ili ne savetodavno mišljenje."

"Svrha savetodavne nadležnosti je da im pomogne, sud ne može da utvrdi koje korake će Generalna skupština UN poduzeti nakon odluke. GS može da razmatra odluku, i da odluči o davanju preporuka oko situacije na Kosovu".

"Ne postoji nikakva prepreka oko zadatka koji je od suda tražen. GS ima legitimni interes da dobije odgovor na ovo pitanje, prema tome sud smatra da ne postoje uverljivi razlozi da ne da savetodavno mišljenje u pogledu pitanja koje je njemu postavljeno", zaključio je prvi deo izlaganja Ovada.

"Kontekst u kojem je Kosovo donelo Deklaraciju"

Nakon toga, izlaganje je nastavljeno u vidu rekapitulacije događaja u kosovskoj krizi.

"Proglašenje nezavisnosti se mora razmatrati u okviru činjeničnog stanja koje je dovelo do proglašenje nezavisnosti", naveo je Ovada.

Ovada je kratko podsetio na sukobe 1999. godine i usvajanje rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kojom je stvoren pravni okvir za uspostavljanje međunarodnog prisustva i postavljanje specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN na Kosovu.

U novembru 2005. godine, podsetio je Ovada, imenovan je specijalni izaslanik generalnog sekretara UN i bivši finski predsednik Marti Ahtisari, koji je sa zainteresovanim stranama na terenu otvorio pregovore o statusu Kosova.

Ovada je rekao da je Savet bezbednosti odobrio imenovanje Ahtisarija i vođenje pregovora, uz osnovne principe Kontakt-grupe da do rešenja treba doći kroz pregovore i da Savet bezbednosti u njih bude aktivno uključen.

Ahtisari je 26. marta 2007. godine podneo izveštaj Savetu bezbednosti u kojem je naveo da posle godinu dana pregovora i konsultacija "strane nisu sposobne da dođu do sporazuma o statusu Kosova".

"Jedino održivo rešenje je nezavisnost, koju bi međunarodna zajednica nadzirala", pročitao je Ovada deo izveštaja koji je Ahtisari podneo 2007. godine.

Ovada je rekao da su od avgusta do decembra 2007. godine održavani pregovori sa zainteresovanim stranama, a pod vođstvom trojke - EU, Rusije i SAD.

U decembru 2007. godine ponovo je rečeno da strane nisu sposobne da postignu dogovor, naveo je Ovada i rekao da je potom 17. februara 2008. godine doneta Deklaracija o nezavisnosti Kosova.

Srbija je reagovala time što je ovu deklaraciju ocenila kao nasilno i jednostrano otcepljenje, koje nema pravne posledice niti u Srbiji, niti na međunarodnoj sceni, završio je Ovada predstavljanje konteksta proglašenja deklaracije o nezavisnosti.

"Velika pravna, politička i moralna težina"

Savetodavno mišljenje nije obavezujuće za države, ali će, kako su ocenili stručnjaci, imati veliku pravnu, ali i političku i moralnu težinu.

Na odluku se čekalo duže od sedam meseci, od decembra prošle godine, kada je u Međunarodnom sudu pravde održana višednevna rasprava, u kojoj je mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova iznelo 29 delegacija. Današnjoj sednici Međunarodnog suda pravde prisustvuju ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i ministar inostranih poslova Kosova Skender Hiseni.

Kosovo je 17. februara 2008. godine proglasilo nezavisnost, koju je od tada priznalo 69 država.

Mišljenje se saopštava na osnovu zahteva Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja je oktobra 2008. usvojila rezoluciju kojom se traži savetodavno mišljenje.

Posle odluke suda, očekuje se da će se javnosti obratiti predsednik Srbije Boris Tadić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, koji je u Hagu u Palati mira.

Četrnaest sudija treba da odgovori na pitanje da li je unilateralna deklaracija Privremenih institucija samouprave na Kosovu o nezavisnosti od 17. februara 2008. godine u saglasnosti s međunarodnim pravom.

Puni i sudnica i Palata mira

Glavna sudnica Međunarodnog suda pravde, u kome je počelo čitanje savetodavnog mišljenja o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ispunjena je danas gotovo do poslednjeg mesta.

Pored delegacije iz Srbije sa ministrom inostranih poslova Vukom Jeremićem na čelu i delegacije iz Prištine, među zainteresovanim slušaocima u "velikom holu" (glavna sudnica) su i predstavnici svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, kao i Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Delegacija Srbije pred sednicu MSP-a (Tanjug)

Prema rečima sekretara suda Andreja Poskakukhina, ovo je najveće interesovanje koje se pamti u istoriji tog organa Ujedinjenih nacija.

On je naveo da je za današnje zasedanje akreditovano 96 novinara, kamermana i fotografa vodećih svetkih medija, kao i još 60 zainteresovanih predstavnika raznih organizacija.

Njima je danas jedan od najlepših i najuređenijih vrtova u glavnom gradu Holandije u dvorištu MSP-a poslužio kao sjajna pozadina za slikanje brojnih dolazaka delegacija.

Dvorište je kao parking danas iskoristilo i desetak reportažnih satelitskih kombija stranih medija koji uživo izveštavaju o zbivanjima u zgradi MSP, poznatijoj kao Palata mira.

Medija centar ovog puta nije šator, kao tokom usmene rasprave u decembru prošle godine, već biblioteka suda, koja je adaptirana za izveštavanje specijalno za ovu priliku.

Čitanje mišljenja brižljivo prate, osim srpskih i prištinskih medija i novinari BBC-ja, CNN-a, Rojtersa, AP-a, ITAR TAS-a i drugih medijskih kuća preko video bima, na engleskom i francuskom.