Evropska diplomatska služba

Strazbur -- Evropski parlament prihvatio je velikom većinom glasova Madridski sporazum kojim se uspostavlja zajednička evropska diplomatska služba.

Izvor: Tanjug
Podeli

Paket preporuka o organizaciji i metodama rada Službe za spoljnu akciju, dogovoren pre dve nedelje, dobio je podršku 549 evropskih poslanika, dok je njih 78 bilo protiv, a 17 uzdržano.

Poslanici EP su uspeli da izdejstvuju značajne promene u odnosu na originalni plan visoke predstavnice EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton.

Promene su pre svega prisutne u jačanju zajedničkog identiteta ove službe i političke i budžetske odgovornosti koje će novo telo imati u odnosu na Parlament.

Parlamentarci su, takođe, uspeli da izdejstvuju da, Eštonovu u slučaju odsustva ne zamenjuje neki od državnih službenika u EU, kao što je generalni sekretar, nego evropski komesar za proširenje, komesar za razvoj i humanitarnu pomoć ili šef diplomatije države koja trenutno predsedava EU.

Evropski poslanici značajnu pobedu izvojevali su i uslišenjem njihovog zahteva da najmanje 60 odsto zaposlenih u Službi za spoljnu akciju čine stalni evropski zvaničnici, što će garantovati da služba ima zajednički, evropski, identitet.

Zvaničnici iz nacionalnih diplomatskih službi biće privremeno angažovani na trajanje od osam godina sa mogućnošću produženja mandata za još dve godine.

Izbor službenika biće zasnovan na zaslugama uz poštovanje odgovarajuće geografske i polne ravnoteže.

Od 1. januara iduće godine, ukupno 1.525 državnih službenika iz Komisije i Generalnog sekretarijata Saveta EU biće prebačeni u Službu za spoljnu akciju, a biće otvoreno i stotinu novih radnih mesta.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej pozdravio je odluku Parlamenta ocenjujući da je "danas dobar dan za Evropu".

"Visoka predstavnica ima svu moju podršku u važnom zadatku koji se sada nalazi pred njom, a to je da uspostavi službu koja će EU pomagati da planira, koordinira i sprovodi snažniju i efikasniju spoljnju politiku", rekao je Van Rompej.

Eštonova je, takođe, pozdravila odluku Evropskogh parlamenta da podrži formiranje ove službe i zahvalila poslanicima na ukazanom poverenju.

Formiranje Službe za spoljnu akciju jedan je od najambicioznijih projekata u istoriji EU, koja je do sada u spoljnom svetu bila predstavljena individualno, svaka država posebno.

Stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma prošlog decembra, Unija se formalno obavezala na uspostavljanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike, za šta je neophodno formiranje evropskog diplomatskog tela koje bi tu politiku sprovodilo.

Služba bi trebalo da ima ukupno šest hiljada zaposlenih, među kojima nekoliko hiljada profesionalnih diplomata koji će službovati u 136 diplomatskih misija u inostranstvu. Sedište Službe biće u Briselu.

strana 1 od 910 idi na stranu