Španija već ratifikovala SSP

Ostalo je samo da španski parlament učini ono što ne može bez zelenog svetla iz Brisela, da Savetu ministara pošalje takozvanu notu ili ratifikacioni instrument.

Španci će to da urade istog trenutka kada danas bude odmrznut SSP - saznaje "Danas" iz više diplomatskih izvora u zemlji i inostranstvu.

Kako je rečeno "Danasu", još neki parlamenti zemalja članica EU su počeli procese ratifikacije SSP sa Srbijom, ali nijedna u tom postupku nije tako daleko odmakla kao Španija. Među tim državama nalazi se i Italija.

Kako su potvrdili diplomatski izvori, od ponašanja Beograda, nakon objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti kosovske nezavisnosti, zavisiće i kada će Srbija dobiti status kandidata za članstvo. To znači da ako Srbija bude "gurala prst u oko" onim zemljama Unije koje su priznale Kosovo, insistirala na novim pregovorima pred UN, onda će i kandidatura biti "na ledu".

Šefovi diplomatija Evropske unije danas će odobriti ratifikaciju SSP, nakon što glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc predstavi svoj izveštaj o saradnji Srbije sa Hagom ministrima EU.

"Trebalo bi da odmah usledi i odmrzavanje SSP, prenose zvaničnici Saveta ministara i španskog predsedništva EU u Briselu. Evropski ministri će potvrditi i bespogovornu privrženost evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, u skladu sa Solunskim programom ugrađivanja zapadnobalkanskih država u EU", navodi se u pripremnom dokumentu zasedanja.

Ministri inostranih poslova EU će razmotriti i da li se može učiniti novi korak ka davanju Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU, odnosno da se da nalog Evropskoj komisiji da izradi "mišljenja" o njenoj spremnosti za dobijanje kandidature, što je predložio Migel Anhel Moratinos, šef diplomatije Španije, predsedavajuće EU.

Vladimir Todorić, urednik Srpske pravne revije, kaže da će se u upitniku koji Srbija treba da ispuni u procesu sticanja kandidature za članstvo u EU postaviti pitanje granica.

"Nije poenta samo odgovoriti na pitanje, već da to pitanje bude prihvatljivo svima, dakle i za 22 zemlje koje su priznale kosovsku nezavisnost. Zato ima smisla sačekati reakciju Srbije na mišljenje MSP. Ne mogu države koje su priznale nezavisnost Kosova da prihvate odgovore Srbije koji bi ih doveli u poziciju da uskoče sami sebi u usta", kaže Todorić.

Vladimir Pavićević, predavač na Fakultetu političkih nauka, smatra da izjave poput ove koju je u intervjuu Danasu naglasio mađarski ministar spoljnih poslova, nisu posebno iznenađujuće.

"Više je za brigu to što u delu evropskih integracija za koji je sama zadužena, Srbija stoji u mestu. Iako su političke elite u Srbiji deklarativno proevropski orijentisane, nemoguće je ne zapaziti da postoje moćne snage ili sticaj nepovoljnih okolnosti koji vuku nazad. Stiče se utisak da samo gravitaciona sila, sadržana u blizini i snazi Evropske unije, utiče na smanjenje inercije koja postoji kod nas, pa i u drugim državama Zapadnog Balkana. Ovaj podsticaj spolja, međutim, nije ni dovoljan, niti neiscrpan spoljnopolitički resurs. Otud ovakve poruke koje nam stižu od predstavnika pojedinih država i koje sugerišu čekanje na mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašene nezavisnosti Kosova, treba da nas usmere ka razmišljanju o tome postoji li mogućnost da upravo iz Srbije, od nas samih, krene nova inicijativa sa ciljem ubrzanja procesa evropske integracije. To bismo mogli da učinimo iniciranjem novih politika prema pitanju Kosova, Bosni i Hercegovini i pre svega trasiranjem jasnog evropskog puta u unutrašnjoj politici", rekao je Pavićević.