Srpsko-albanski šverc bataka

Policija i carina povremeno zaplene isporuke pilećeg i ćurećeg mesa, ali nikada sem posrednika i prevoznika robe nijedan od „krupnijih igrača“ nije uhapšen.

Veterinarski inspektor iz Vranja sa kojim smo razgovarali kaže da je jedno vreme šverc batacima „stagnirao“, ali u poslednje vreme pilećih bataka bez deklaracije opet ima na tržištu.

„Pre dve – tri godine na ovim prostorima, pogotovo u opštini Preševo, pojavila se ptičja groznica i jedno vreme šverc bataka sa Kosova je zamro“, objašnjava on.

Inače, zaplenjena roba je, prema njegovim rečima uništavana na deponiji klanice „Poljoprodukt“ iz Vranja, a manje količine polivane su deterdžentom ili sonom kiselinom i tako uništavane na licu mesta.

Jedan od najvećih distributivnih centara pilećih bataka koji se ilegalnim kanalima dopremaju sa Kosova je Bujanovac.

Gotovo da nema stanovnika u ovoj multietničkoj opštini na administrativnoj granici sa Kosovom koji vas, ukoliko upitate gde možete kupiti batake, neće poslati na jednu od tri adresa u gradu.

„Idite u mesaru u Kosovskoj ulici na ulazu u Trnovac ili u piceriju Toskana na početku glavne ulice (ul. Karađorđa Petrovića) i pitajte za Redžu „Bataka“, on će da vam završi koliko god da vam mesa treba“, rekao nam je jedan od mladića u lokalnom kafiću u centru Bujanovca koga smo pitali gde možemo da kupimo batake.

Pileći bataci sa Kosova u Bujanovac i Preševo stižu iz Albanije. Piletina, ćuretina, ali i svinjsko i juneće meso doprema se velikim prekookeanskim brodovima iz SAD i Latinske Amerike u albansku luku Drač.

Tu brodovi obično zastaju na putu ka krajnjoj destinaciji i mornari koji već imaju razrađen sistem u tranzitu „zaborave“ određeni broj kontejnera. Istoga dana roba iz kontejnera tovari se na traktore ili u kamione sa prikolicama i odvozi u Kukas, gde je centar za „pakovanje“.

Tu se kutije ubacuju u kombije, džipove ili manje kamionete i odvoze do kosovskog grada Prizrena, a odatle idu prema Srbiji u nekoliko pravaca. Najčešće preko Gnjilana i preko policijskih punktova u kopnenoj zoni bezbednosti za Bujanovac i Preševo.

Nedžat Dauti, biznismen iz Gnjilana i vlasnik preduzeća „Dea“, kaže da jedan deo robe ostaje u Gnjilanu i to meso odmah „na veliko“ kupuju vlasnici mesara, privatnih radnji i restorana.

„Tačno je, skladište za švercovano meso se nalazi u hladnjačama bivše klanice „Mladost“ koja se nalazi na ulazu u grad i koja je pre sukoba 1999. bila uspešno državno preduzeće“, potvrdio je Milorad Todorović, lekar iz Gnjilana, i dodao da je klanica pre par godina privatizovana i da je promenila delatnost, ali da, po svemu sudeći, hladnjača koja je u njenom sastavu odlično služe svrsi.

„U njoj se meso skladišti i jedan deo se šalje za Srbiju, jedan se distribuira po albanskim mestima u gnjilanskoj opštini, a treći ide Srbima koji žive u enklavama u Kosovskom Pomoravlju.

Ovih poslednjih ima nekoliko kategorija.

Jedni ga kupuju da bi ga prodavali, tu na licu mesta u svojim radnjama i kafanama, drugi ga voze za Srbiju i tamo preprodaju na „sitno“ i treći su ozbiljni igrači koji su u ovom biznisu zajedno sa Albancima i kupuju velike količine bataka, čiju isporuku ugovaraju mesecima ranije sa koje ugovaraju“, objašnjava Todorović i dodaje da je ovo meso često neispravno za upotrebu.

KPS: Švercere treba da jure carina i KFOR

U gnjilanskoj policiji kažu da im nije poznato da postoji „organizovani šverc“ mesa na ovom prostorima, „a i da ga ima to treba da regulišu carina i KFOR, jer oni kontrolišu granice“.

Međutim, poznavaoci prilika u Gnjilanu i ostalim većim gradovima na Kosovu tvrde da su policija i carina u dosluhu sa krijumčarima, pa čak i da su pripadnici međunarodnih snaga koje su raspoređene na Kosovu uključeni u ovaj biznis sa švercom piletine.

O tme svedoči i podatak da je Kosovska policija u oktobru mesecu u oblasti Gnjilana uhapsila dvanaest pripadnika granične policije zbog sumnje u zloupotrebu funkcije i mito. Oni su suspendovani i pokrenuta je istraga, a direktor policije Šeremet Ahmeti kaže da među njima ima i Srba i Albanaca i da su delovali kao organizovana grupa.

Problem sa korupcijom carinskih i policijskih službenika postoji i na srpskoj strani. Jedan od „krajnjih kupaca“ bataka kaže da je „javna tajna da policajci uzimaju mito i to se zna da je tarifa 50 evra po vozilu koje propuste“.

Filipović: Policija nije umešana u šverc batacima

Međutim, bivši načelnik vranjske policije Stojan Filipović negira umešanost svojih službenika u ovaj vid organizovanog kriminala i kaže da policija radi sve što je u njenoj moći, ali da je problem u tome što su nedovoljno opremljeni za posebne uslove u kojima rade.

„Nemamo dovoljno terenskih vozila, a Pčinjski okrug je brdsko-planinsko područje koje se u dužini od 200 kilometara graniči sa Bugarskom i Makedonijom, a 95 kilometara je dugačka administrativna linija sa Kosovom i Metohijom, što znači da imamo 300 kilometara problema“, kaže Filipović.

„Kad kažem da saobraćajna policija u Vranju radi u montažnoj baraci, sve je jasno“, kaže Filipović.

Ljubinko Mitrović, inspektor u Službi za suzbijanje kriminala, rekao je nekoliko puta novinarima da oni skoro svakoga dana zaplene meso na putu iz Preševa i Bujanovca prema Vranju.

Policija: To je šverc “za ličnu upotrebu”

U bujanovačkoj policiji kažu da kada se radi o „švercu za ličnu upotrebu“ uglavnom se prenose paketi piletine do 15 kilograma i to u privatnim, putničkim automobilima, tamo gde nema carine i policijskih kontrola, dok organizovani šverceri prenose količine od po nekoliko stotina kilograma u jednoj „turi“.

Ukoliko je reč o manjoj zapleni, protiv osumnjičenih se podnosi prekršajna prijava, a odgovorna osoba kažnjava se novčanom kaznom. Kada je vrednost robe veća od 300.000 dinara podnosi se krivična prijava, a kazna je nekad uslovna, nekad zatvorska. Koliko su kazne male govori i činjenica da se osumnjičeni, često, vraćaju istom poslu.

Jedan od policajaca u Bujanovcu koji je insistirao na anonimnosti kaže da carina i veterinarska inspekcija ne rade svoj posao, ali i da među njegovim kolegama ima onih koji su se obogatili na ovom biznisu.

“Krijumčarska računica je jasna –u Albaniji kilogram bataka košta od 0,50 do 0,80 centi, na kosovskom tržištu od jedan do 1,5 evra, dok u Srbiji njihova cena dostiže i do tri evra, zavisi od grada u kojem se prodaje”, kaže naš sagovornik.

Koordinator u Odeljenju Uprave carina za suzbijanje krijumčarenja Goran Vukosavljević, međutim, kaže da nema saznanja o sprezi policije i carine sa švercerima, ali tvrdi da je meso koje se švercuje sa Kosova uglavnom neispravno.

Transport - Kombi, kola, lade nive i magarci

Prema rečima nadležnih u policiji, ovakve vrste šverca se teže otkrivaju, jer krijumčari ne prelaze granicu, već koriste alternativne puteve. To su najčešće utabane staze koje vode preko njiva i to uglavnom u atarima sela Miratovac i Dobrosin. Ovde prolaze “lade nive”, mali ojačani kamioneti, ali i magarci natovareni kutijama sa batacima.

Žandarmerija hapsi, policajci žmure za 50 evra po turi

Naš sagovornik iz bujanovačkog SUP-a kaže da pojedini policajci, najčešće iz odeljenja saobraćajne policije, imaju dogovor sa krijumčarima da za svaki propušteni tovar bataka dobiju po 50 evra.

“Skoro se je desilo da su šverceri zaboravili na patrolu i došli u Bujanovac bez da svrate na dogovoreno mesto i ostave im njihov deo. Policajci su ih pronašli u jednom od kafića u gradu i naočigled svih uzeli im 100 evra-50 koje su regularno trebali da plate i 50 kao kaznu i opomenu da ubuduće ne zaboravljaju na dogovor”, priča naš izvor.

Direktor veterinarske stanice u Bujanovcu Miodrag Milković rekao je da svi, pa i policija i inspekcija, dobro znaju gde se u Bujanovcu čuva, pakuje i odakle se distribuira prema centralnoj Srbiji švercovano meso sa Kosova.

“Jedine zaplene švercovanog mesa uradile su vojska i žandarmerija, koje kontrolišu kopnenu zonu bezbednosti i to slučajno, jer su šverceri išli preko njiva i alternativnim putevima u Kopnenoj zoni bezbednosti koje oni kontrolišu”, priča Milković.

“Na tržištu” bataci stari i po 14 godina

“Vršili smo kontrolu samoinicijativno i strašan je podatak da prekomerne količine hormona u švercovanoj piletini iz Amerike prouzrokuju kod dece stomačne i druge tegobe, kao i prevremeni pubertet i maljavost”, kaže Milković.

“Pileći bataci su opasni jer se u toku transporta više puta odmrzavaju, zbog čega su hemijski i bakteriološki neispravni, što može da prouzrokuje upalu grla ili stomačne tegobe”, kaže on.

I Dejan Tričković, veterinar iz Vranja, potvrđuje Milkovićeve navode i kaže da piletina iz distributivnih skrovišta u Bujanovcu u druge gradove Srbije odlazi neispravna, a strašno je što se mnogi ljudi zbog loše ekonomske situacije odlučuju na kupovinu ovog mesa.

Veterinari kažu da meso ne može da bude ispravno ako se nekoliko puta odmrzava.

“Kristali leda razaraju tkivo mesa, zbog čega je ono podložno kvarenju. Simptomatično je što je u mnogim ugostiteljskim objektima sve više na meniju piletina sa Kosmeta”, kaže Tričković i dodaje da veterinarska stanica u Vranju ima samo nadležnost nadzora u proizvodnji, a delom i u prometu živinskog mesa.

“Među zaplenjenim batacima sa Kosova pronađeni su i oni koji su stari čak četrnaest godina, a oni nikako ne mogu biti ispravni”, kažu veterinari.

Amerikancima iz “Bondstila” zabranjena hrana van baze, UNMIK i EULEKS jedu švercovane batake

Jedan od naših sagovornika koji je zaposlen u američkoj bazi “Bondstil” kod Uroševca kaže da se sva hrana za američku vojsku na Kosmetu doprema avionima preko aerodroma Slatina u Prištini i vojnog aerodrorma Petrovac u Skoplju.

“Vojnici u američkim bazama konzumiraju hranu koja se specijalno doprema za njih i njima je zabranjeno da jedu van baze”, priča naš sagovornik iz Bondstila.

On kaže da vojnici iz drugih zemalja, kao i pripdnici UNMIK-a i Euleks misije nisu ograničeni pravilima kao američki vojnici i oni se hrane po restoranima, a meso koje stiže u njihove baze, preko kuvara i osoblja zaposlenog u kuhinji, a koji su Srbi ili Albanci, završava na pijacama u Kosovskoj Mitrovici ili u Novom Pazaru, odakle se šleperima doprema u Srbiju.

Prema njegovim rečima, piletina se uzima u ogromnim količinama. Naš sagovornik kaže da 15 kilograma mesa košta 20 evra, a mnogi u Srbiji istu količinu prodaju dalje preprodavcima za pet evra skuplje, što znači da je zarada po toni oko 300 evra.

Prema navodima našeg sagovornika, ova piletina, koja raznoraznim kanalima dolazi sa Kosmeta, po veoma povoljnim cenama, završava u pojedinim suhomesnatim proizvodima koji se kao delikatesi prodaju širom Srbije.

Inspekcija: Nemamo ovlašćenja

Međutim, u Ministarstvu poljoprivrede Srbije, u čijoj nadležnosti je i veterinarska inspekcija, kažu da inspektori danonoćno rade i da su stalno na terenu.

Inspektori napominju da u objektima koje oni kontrolišu nisu pronašli neke proizvode koji bi ukazivali na neku neispravnost. Sve je to u nekakvim granicama dozvoljenog, međutim, uglavnom sve primedbe građana proveravaju kad dobiju potpune podatke od njih gde su šta nabavili. Oni nemaju podataka da piletina sa Kosmeta, čija je cena na veliko od 120 do 200 dinara, što zavisi od količine, završava u roštiljskom mesu, šunkarici, salami i prženici.

„Kontroliše se ono što je legalno i što se prijavi”, kažu u veterinarskoj inspekciji i dodaju da njihovi službenici redovno kontrolišu legalne mesare i prerađivače.

Meso nepoznatog porekla i zdravstvenog stanja veterinarski inspektor proglašava higijenski neispravnim i upućuje na neškodljivo poništenje u za to registrovani objekat, odnosno kafileriju, u sledećim slučajevima: ukoliko se u prometu, u objektu za tu namenu, zatekne meso bez žiga veterinarske inspekcije kao dokaza o klanju u registrovanom objektu - klanici, i bez prateće veterinarske dokumentacije (VS obrazac i otpremnice); ukoliko se nađe u prometu van registrovanog objekta, a pri tom ima ili nema žiga veterinarske inspekcije, prateće veterinarske dokumentacije (VS obrazac i otpremnice); ukoliko se radi o mesu sa vidljivim znacima inostranog porekla (najčešće smrznutom i u komercijalnom pakovanju - ambalaži ) bez deklaracija i etiketa zatečeno u prometu.

(Istraživanje je urađeno uz pomoć i podršku SCOOP)