Bošnjaci u tri liste

Na iz­bo­ri­ma za na­ci­o­nal­ni sa­vet ne­što vi­še od 100.000 Bo­šnja­ka u Sr­bi­ji ima­će mo­guć­nost da se opre­de­le za jed­nu od tri iz­bor­ne li­ste.

Na­klo­nost bi­ra­ča na­sto­je da osvo­je Bo­šnjač­ki pre­po­rod, Bo­šnjač­ka li­sta i Bo­šnjač­ka kul­tur­na za­jed­ni­ca, s muf­ti­jom Mu­a­me­rom Zu­kor­li­ćem kao no­si­o­cem li­ste.

Bošnjački preporod slovi za nezavisnu listu. Na njoj nema imena koja su se „vrtela” u političkom životu poslednjih decenija.

"Želimo da u Nacionalnom savetu Bošnjaka budu stručni ljudi, koji, ne baveći se ’visokom’ politikom, najviše mogu da doprinesu ostvarivanju bošnjačkih prava u oblasti obrazovanja, informisanja, kulture iupotrebe maternjeg bosanskog jezika, čime manjinski nacionalni saveti i treba da se bave”, ističe nosilac te liste Nazim Nokić.

Kampanja Bošnjačkog preporoda uglavnom se svodina organizovanjeknjiževnih večeri, izložbii drugih kulturnih događaja, gde publika može da se upozna sa stvaralaštvomkandidata s te liste. Podršku Bošnjačkom preporodu pružaju Sandžačka demokratska partija, čiji je osnivač Rasim Ljajić, i Stranka za Sandžak, Fevzije Murića.

"Mi želimo mirne izbore, zato nismo hteli da na listu kandidata ’preslikamo’ Glavni odbor naše stranke. Ponudili smo Muameru Zukorliću da zajedno napravimo listu, a on je tražio da na njoj bude 30 njegovih kandidata, a samo pet naših”, kaže sadašnji predsednik SDP-a Rešad Hodžić.

Bošnjački preporodne negira vrednost onog što je do sada uradio Nacionalni savet Bošnjaka, odnosno Bošnjačko nacionalno veće (BNV) sa Sulejmanom Ugljaninom na čelu, ali tvrde da sve može više i bolje.

Bošnjačka lista, koju predvodi Esad Džudžević, aktuelni predsednik Izvršnog odbora BNV-a, računa upravo na dosadašnji učinak tog veća. Prvi put Bošnjaci su dobili svoju zastavu, svoje nacionalne praznike, uveden je bosanski jezik u škole, utvrđene nagrade s nacionalnim predznakom, neke manifestacije koje afirmišu književno, muzičko i folklorno stvaralaštvo Bošnjaka održavaju se već nekoliko godina, argumenti s kojima Bošnjačka lista nastoji da se preporuči biračima.

Džudžević ističe da je cilj Bošnjačke liste nacionalna ravnopravnost Bošnjaka i ekonomski razvoj Sandžaka uokviren u "manjinski aspekt regionalizacije i decentralizacije Srbije”. Ova lista oslanja se na podršku Ugljaninove Stranke demokratske akcije.

I dok su u ovoj kampanji izostale teške reči između SDP-a i SDA, kakvih je bilo uz sve ranije izbore, nastao je novi "front”. Treća lista, Bošnjačka kulturna zajednica (BKZ), s muftijom Muamerom Zukorlićem na čelu, u kampanju je krenula s tezom da dvojica ministara Bošnjaka (Ugljanin i Ljajić) "imaju trgovinske odnose s Beogradom”, te da su za račun te trgovine izdali interese svog naroda.

Po njemu, Bošnjaci 6. juna treba da se na referendumu izjasne da li su za "bošnjački, sandžački, naš put” ili za "beogradizaciju” kakvu im nude dvojica ministara.

Pobedom BKZ-a za Nacionalni savet Bošnjaka, po Zukorliću, ugasila bi se i „paralelna” Islamska zajednica, koju predvodi reis Adem Zilkić.

"Pobeda Zukorlićeve BKZ značila bi opasnost da se Bošnjaci u Srbiji prepoznaju po džamijama i šamijama (ženskim maramama) i da se svedu na nivo verske skupine”, kaže nosilac Bošnjačke liste Džudžević.

Predsednik SDP-a Rešad Hodžić poručuje Zukorliću da ne pravi pometnju, da čitavu Islamsku zajednicu "koja je za sve nas svetinja” ne uvlači u politiku nego da „skine versku uniformu, ostavi je u džamiji i upusti se u političku trku”.

Zukorlić, pak, tvrdi da lokalne samouprave u Novom Pazaru i Prijepolju, gde je na vlasti SDP, i u Tutinu, gde je na vlasti SDA, pripremaju "veliku izbornu krađu”, određujući sastav biračkih odbora, i prekrajanjem biračkih spiskova, pa je organizovan i protest tim povodom.

Muftija Zukorlić "još ovaj put” upozorava i zvanični Beograd da obezbedi regularne uslove za ove izbore i najavljuje mogućnost autonomnih izbora. Podršku njegovoj listi uputila je LDP Čedomira Jovanovića, Sandžačka narodna partija Mirsada Đerleka i Narodni pokret Sandžaka Džemaila Suljovića.