Tadić: Srbija protiv fašizma

Beograd -- Predsednik Srbije Boris Tadić kaže da Srbija ostaje čvrsto opredeljena za borbu protiv fašizma, nacizma i svih drugih idelogija koje propagiraju zlo i nasilje.

Izvor: B92, Tanjug
Podeli

Predsednik Tadić je u Spomen-parku Jajinci, gde je položio venac na Spomenik žrtvama nacističkog terora, istakao da je Srbija to opredeljenje dokazala i nedavnim usvajanjem Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici i izrazio očekivanje da će parlamenti drugih država skupiti snage da na sličan način osude zločine koji su činjeni u njihovo ime.

Predsednik Tadić je izjavio da Srbija mora biti predvodnik takve politike u regionu kako bi se na prostoru zapadnog Balkana osiguralo istinsko pomirenje.

"Važno je još jednom istaći takvo temeljno opredeljenje naše zemlje i naroda, ne samo zato što smo kroz istoriju bili prečesto i previše bolno žrtve zla i nasilja, nego zbog toga što samo takav pristup može da obezbedi pomirenje u regionu u kojem živimo", rekao je Tadić.

Danas, kada, prema njegovim rečima, postoje pokušaji revizije Drugog svetskog rata i da se ideologija fašizma i nacizma transformiše u neke druge oblike ideologije zla i nasilja, od izuzetne je važnosti da svaka država bude odlučna u borbi protiv takvih politika.

Predsednik Tadić je istakao da Romi i Jevreji, koji su, uz Srbe, najveće žrtve gubilišta u Jajincima, i danas često jesu žrtve segregacije i iskušenja u mnogim zemljama sveta. "Republika Srbija će učiniti sve da pomogne romskom narodu da afirmiše vlastitu kulturu i dobije svoju međunarodnu afirmaciju", poručio je Tadić.

Osvrćući se na današnje probleme jevrejskog naroda, koji je, kako je podsetio, u Drugom svetskom ratu kao i srpski narod bio žrtva genocida, Tadić je rekao da ne postoji dovoljno energična reakcija državnih institucija kada je reč o objavljivanju antisemitskih knjiga.

"Naše državne institucije moraju reagovati u takvom slučaju. Zabrana takvih knjiga koje ohrabruju nacizam, nasilje i antisemitizam jeste civilizacijski standard u svakoj demokratskoj zemlji", rekao je Tadić.

On je podsetio da se u ovom veku i protiv srpskog naroda vodila rasistička politika koja je počivala na zlu i nasilju, ali da je bilo i "grešaka" koje su neki Srbi činili u ime nacije.

"Zbog tih grešaka, zločina i strašnih činova, mi smo se izvinili i iskazali žaljenje. Očekujemo da će svi imati takav pristup, da će svi imati snage na nivou najviših državnih institucija da iskažu žaljenje, ne samo zbog žrtava koje su se desile ove ili prošlih godina, nego zbog žrtava u čitavom 20. veku", rekao je Tadić.

"Očekujem da će i drugi parlamenti u svetu smoći snage da upute reči izvinjenja zbog teških zločina. Srpski narod, koji je bio kroz čitavu svoju istoriju u najvećoj meri meta zločina, smogao je snage kroz deklaraciju o Srebrenici da uputi izvinjenje i iskaže iskreno žaljenje", kazao je Tadić.

Srbija je danas, kako je zaključio, stub mira i stabilnosti u ovom delu Evrope i čitav svet na nju, u tom smislu, i nadalje može računati.

Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić poručio je da je Dan sećanja na žrtve genocida tokom Drugog svetskog rata velika opomena kako se takve stvari više ne bi ponavljale.

Polažući vence u ime Vlade Srbije na Spomen-obeležje na Starom sajmištu u Beogradu, Dačić je istakao da je težnja današnje Srbije članstvo u zajednici evropskih naroda, što je garancija da se genocid, poput onog u Drugom svetskom ratu, više neće ponoviti.

"Srbija je danas garant mira i stabilnosti na Balkanu", rekao je Dačić.

Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova je istakao i da je Srbija opredeljena da postane punopravni član društva evropskih naroda i garant mira i stabilnosti u regionu.

"Demokratska Srbija je nezaobilazan činilac u svim međunarodnim procesima i evropskim integracijama i Vlada Srbije je u potpunosti odlučna da nastavi politiku intenzivnog unutrašnjeg razvoja zemlje, ali i njenog pozicioniranja u skladu sa kapacitetima i potencijalima u mnogim oblastima u regionu", rekao je on.

Dačić je naveo i da su ciljevi koje Srbija ostvaruje u miru kontinuirano učvršćivanje demokratskih institucija i poštovanje zakona, ljudskih i građanskih prava i sloboda, dalje jačanje dobrosusedskih odnosa i ubrzano uključivanje u integracione procese.

"Prošlost ne možemo promeniti, ali možemo i moramo uticati da naša zajednička sadašnjost i budućnost prerastu u istorijski iskorak i suštinsko unapređenje političkih i drugih prilika na području zapadnog Balkana", rekao je Dačić.

Vence na Starom sajmištu je položio i predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić, kao i predstavnici Vojske Srbije, SUNBOR-a, Udruženja zatočenika logora genocida u NDH 1941/45, kao i jevrejske i romske zajednice u Srbiji.

Komemoraciji su prisustvovali preživeli zatočenici logora smrti, članovi porodica postradalih, diplomatski predstavnici Izraela i Savezne Republike Nemačke u našoj zemlji.

Nikada nije tačno utvrđen broj žrtava tog i drugih logora koje su držale hrvatske ustaše, ali je na osnovu prvih ekshumacija Državna komisija FNRJ procenila da je na najstrašnije načine umoreno oko 500 000 Srba, 80 000 Roma i 32 000 Jevreja, kao i više desetina hiljada antifašista različitih nacionalnosti.

Istraživači beogradskog Muzeja genocida su popisali imenom i prezimenom 98.252 žrtve konc-logora Jasenovac, a istoričar Antun Miletić je utvrdio da postoje još 64.093 žrtve pod oznakom NN.

Smatra se da je blizu 150.000 identifikovanih donji broj žrtava ustaškog genocida u kojem su na kućom pragu, u njivama, jamama i na drugim stratištima zatirane cele porodice.

Dan sećanja je ustanovljen Zakonom o osnivanju Muzeja žrtva genocida 1992. godine, a za datum obeležavanja je uzet 22. april 1945. - dan kada je grupa od 1.075 preostalih zatočenika krenula u proboj iz logora Jasenovac, a od 600, samo 118 se domoglo slobode.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 149 idi na stranu