Nebo nad Srbijom otvoreno od 18h

Beograd, Pariz -- Vazdušni prostor iznad Srbije otvoren za aviosaobraćaj. Beogradski aerodrom od ponoći spreman za poletanje i sletanje aviona.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

Nakon aerodroma u Nišu, Tivtu i Podgorici, koji su otvoreni za poletanje i sletanje od 18 sati, Agencija za kontrolu letenja saopštila je da će i beogradski aerodrom "Nikola Tesla" od ponoći biti spreman za avio- saobraćaj.

U saopštenju se navodi da je Komitet za bezbednost Agencije, na osnovu najnovijih podataka o kretanju oblaka vulkanske prašine, zaključio da su se stekli uslovi da se celokupan vazdušni prostor u nadležnosti Agencije otvori za vazdušni saobraćaj - za prelete, poletanja i sletanja sa svih aerodroma, uključujući i aerodrom "Nikola Tesla.

U toku dana, na aerodromu "Nikola Tesla", hodnicima su šetali samo zaposleni, a u jednoj od prodavnica na aerodromu kažu da je za celi dan ušlo desetak ljudi.

Retki su putnici koji su došli kako bi se lično uverili da nema promena u vezi sa njihovim letovima, ili da završe poslove oko promene plana putovanja.

Portparolka Agencija za kontrolu leta Srbije i Crne Gore Slađana Popović izjavila je ranije danas da je ta agencija juče u 16 sati zatvorila vazdušni prostor iznad Srbije i dodala da je ta odluka doneta iz preventivnih razloga, zbog oblaka pepela koji se širi iznad severne Evrope. Nadležni u Agenciji stalno prate situaciju i reagovaće u skladu sa razvojem dogadjaja.

Od juče u 16 sati na snazi je i privremeni prekid letova sa beogradskog aerodroma "Nikola Tesla".

Sa Beogradske autobuske stanice (BAS) ka zapadnoj Evropi pošla su tri vanredna autobusa, zbog otkazanih avio-letova, izjavio je Tanjugu pomoćnik šefa saobraćajno-prodajne službe BAS-a Milan Jelić. Ti autobusi prevešće putnike do Nemačke (do Hamburga i Dortmunda) i Danske.

Prema Jelićevim rečima, na Beogradskoj autobuskoj stanici je, zbog otkazivanja avio-letova ka zapadnoj Evropi, povećan broj putnika i broj prodatih karata.

"Veliko je interesovanje putnika iz zapadne Evrope za povratak u te zemlje, a najveće povećanje broja prodatih karata zabeleženo je ka Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Danskoj, Švedskoj i zemljama Beneluksa", rekao je Jelić.

Zbog povećanja broja putnika nema nikakvih problema u saobraćaju, niti gužvi, i za sada ima dovoljno mesta za sva odredišta. Nadležni u BAS-u prate prodaju karata i po potrebi se uvode nove linije za najtraženija zemlje.

Saobraćajno preduzeće "Lasta" je, zbog otkazanih avio-letova, uvelo četiri vanredne autobuske linije ka Nemačkoj, a za sutra je planiran i jedan vanredni polazak autobusa za Pariz, rečeno je u tom preduzeću.

Aviokompanija "Jat ervejz" će zbog otkazanih letova, svojim putnicima vratiti novac u celosti za kupljenje avio-karte i obezbediti smeštaj u hotelu za putnike iz unutrašnjosti, do prvog sledećeg leta, izjavila je PR menadžer Jata Željka Trninić.

Ona je objasnila da se situacija u kojoj je došlo do otkazivanja letova tretira kao "viša sila", prema pravilima Medjunarodne organizacije za vazdušni saobraćaj.

U tim situacijama, prema rečima Trninićeve, avioprevoznici nemaju obavezu da pomognu putnicima, ali je praksa u Jatu da svojim putnicima iz unutrašnjosti obezbedi smeštaj u hotelu "Slavija" do prvog sledećeg leta.

Ona je kazala da će sve kompanije, čije je poslovanje vezano za aviosabraćaj, zbog toga pretrpeti štete, ali nije mogla da precizira koliko one u Jatu za sada iznose, jer će se to računati narednih dana, kada prođe vanredna saituacija.

Agencija za kontrolu letenja je na svoj interent sajt (www.smatsa.rs) postavila linkove preko kojih može da se prati prognoza kretanja oblaka vulkanskog pepela.

Pepeo nije otrovan, nema razloga za paniku

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dragan Milovanović za B92 rekao je juče da će vulkanski pepeo koji stigne do naše zemlje, biti veoma razređen.

Profesor kaže da opreznost nije na odmet jer ne treba udisati čestice koje se nalaze u oblaku dima, ali i da oblak ne nosi otrovne gasove.

Milovanović je, gostujući u našim vestima, rekao da je erupcija vulkana i lava, koja se iz njega izlila, izazvala toljenje glečera u blizini koji je, zbog visokih temperatura lave odmah prešao u vodenu paru formirajući oblak koji sada nose vazdušna strujanja.

Informacije o pravcu širenje oblaka vulkanske prašine se objavljuju na osnovu prognoze koju izdaje Centar za praćenje vulkanskih aktivnosti iz Londona.

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je da u ovom trenutku ne postoji bojazan da će oblak vulkanske prašine izazvati posledice po ljudsko zdravlje i uobičajen tok života u Srbiji.

"Nema velike potrebe za brigom u ovom trenutku, niti za širenje panike. Srbiji će se desiti ono što i celoj Evropi i problemi koji budu nastajali biće uglavnom vezani za avio-transport", rekao je Dulić novinarima na Adi ciganliji na početku čišćenja Savskog jezera.

Ministar je kazao da su stručnjaci već dali preporuke za eventualno pogoršanje situacije i da će gradjani preko medija dobijati prava uputstva.

"I stručnjaci iz Srbije vrše merenja i mi smo deo meteorološke i zdravstvene integracije Evrope u praćenju ove situacije", rekao je Dulić.

Prema njegovim rečima, vulkanska erupcija na Islandu je prirodni fenomen koji se dešava retko i pokazuje koliko su ljudi mali u odnosu na prirodne sile.

"Mislim da je ovo dobar pokazatelj koliko je priroda moćna i koliko o njoj treba voditi računa. Mi, naravno, ne možemo da utičemo na vulkanske erupcije, ali možemo da utičemo na druge stvari, kao što su higijena, očuvanje biljnih i životinjskih vrsta i možemo da promenimo naše ponašanje", rekao je Dulić.

Čestice iz vulkanskog oblaka, koji se formirao na Islandu i širi iznad Evrope nisu otrovne, a respiratorne probleme mogu imati starije osobe i hronični bolesnici, izjavila je načelnik Klinike za urgentnu i kliničku toksikologiju Vojno medicinske akademije Slavica Vučinić.

Ona je rekla da su čestice pepela iz vulkanskog oblaka po strukturi slične dimu koji se ispušta iz toplana dodajući da mogu da dovedu do mehaničkih poremećaja respiratornih organa kod uglavnom starije populacije i hroničnih bolesnika.

Ekonomija

strana 1 od 1760 idi na stranu