Novosti:Dinarski kredit, nova šansa

Već desetak dana ne jenjava pomama, a banke odobravaju po ekstra povoljnim kamatama od 7,5 odsto, odnosno 8,95 odsto. Među najzainteresovanjima su i građani sa skromnim primanjima koji nisu mogli da uzmu bilo kakav kredit. Samo u "Komercijalnoj banci" podneta su 1.833 zahteva, a odobreno oko 550 kredita. Od toga gotovo sve su gotovinske pozajmice.

Država je u posao sa subvencionisanim kreditima ušla uz obrazloženje da želi da podstakne potrošnju domaće robe, a tako pomogne i proizvodnji.

Ali, prema onome što se čuje u redovima zajmotražilaca, građani najviše zajme da bi - vratili nagomilane dugove po kreditima, na platnim karticama, minuse na tekućim računima... jer su smanjene zarade i sve više kasne sa otplatom dužničkih rata.

Jak motiv za ulazak u novi krug zaduživanja je i plaćanje zaostalih računa za struju i komunalije.

Prvi utisak je da mnogi građani olako posežu za subvencionisanim kreditima, zadužuju se bez mnogo razmišljanja, kao da ove zajmove nikad neće morati da vrate.

Za maksimalan iznos od 300.000 dinara tokom prve godine otplaćuju samo kamatu, koja iznosi oko 600 dinara, dok se rate u naredne dve godine kreću od 12.000 do 14.000 dinara.

Subvencionisane zajmove mogu da uzmu građani koji imaju platu do 80.000 dinara. Ali, treba imati na umu da je dobar deo stanovništva već toliko zadužen da ne može da uzme i ove dinarske pozajmice.

Penzioneri mogu, ali banke imaju limit za godine života, tako da ove pozajmice može da koristi tek petina zaposlenih i penzionera.

Taj novac će iskoristiti za vraćanje starih dugova, bilo ličnih, ili pozajmica po tekućem računu, eventualno kreditnih kartica, za sitne popravke po kući ili kupovinu novog frižidera, šporeta... Dakle, ništa krupno, tek da se pokrpi kućni budžet.