Godišnjica NATO bombardovanja

Beograd -- Danas se obeležava jedanaesta godišnjica od početka 78-dnevne vazdušne intervencije NATO snaga protiv SRJ, nakon neuspeha mirovnih pregovora u Rambujeu.

Izvor: B92, Beta, Tanjug
Podeli

Parastosima, paljenjem sveća i oglašavanjem sirena u svim gradovima u Srbiji obeležen je Dan sećanja na žrtve napada NATO alijanse. Gotovo da nema grada koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti. Broj poginulih u bombardovanju još nije zvanično saopšten. Procenjuje se da je bilo između 1 200 i 3 500 stradalih.

Jedanaest godina posle akcije NATO snaga, sirene koje su nekada najavljivale početak vazdušne opasnosti više ne uznemiravaju stanovnike Beograda.

Ipak, kako kažu sugrađani sa kojima je razgovarala ekipa TV B92, niko ne može da zaboravi 1999. godinu.

“Još mi bombe zuje u glavi od đavola koji su na s bombardovali, od Satane… Bombardovati narod, to je tragično.”

“Ja stanujem ovde blizu, mi smo gledali rakete sve se treslo.”

“Trebalo je da budem prve noci dežuran na RTS-u. Ona sirena kada je zasvirala, sav sam se naježio.”

“Žalosno i mučno, kada prođem Kneza Miloša.”

“Kada se setimo da je nevinih stradalo, a sve se svelo na kolateralnu štetu, e to me boli.”

Tačno u podne kada su se u svim gradovima u Srbiji oglasile sirene, parastos nevinim žrtvama NATO agresije, u crkvi Svetog Marka služio je patrijarh srpski Irinej.

U prisustvu mnogobrojnih vernika, ministra vera Bogoljuba Šijakovića i ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Konuzina, liturgiju su sasluživali vikarni epoiskop Atanasije hvostanski i sveštenstvo Arhijeriskopije beogradsko-karlovačke.

"Ovo je dan tužnog i molitvenog sećanja na one koji su postradali na tlu naše otadžbine i one koji su pali braneći svoje domove i svetinje", rekao je patrijarh Irinej posle parastosa.

Srbija je bombardovana 78 dana - NATO je lansirao 1 300 krstarećih raketa, izručio 37 000 "kasetnih bombi" i upotrebljavao zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Bombardovani su civilni objekti, stambene četvrti, bolnice, mostovi, ali i izbegličke kolone i kampovi na Kosovu. Raketama je zasuta i zgrada RTS-a, a u napadu je poginulo 16 radnika televizije.

Na spomenik “Zašto?”, cveće su položili gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i direktor RTS-a Alaksandar Tijanić.

U ime porodica žrtava Žanka Stojanović, majka poginulog Nebojše Stojanovića (26), rekla je da se na današnji dan navršava 11 godina "bola i borbe da država prizna istinu, jer je ona ubila 16 ljudi".

"Sada je prava adresa predsednik Srbije Boris Tadić, ministar odbrane Dragan Šutanovac i specijalni tužilac Miljko Radisavljević, pred njima je više od 100 dokaza i ako neće da obnove, treba da prošire proces", rekla je Stojanović.

U bombardovanju su stradala i deca – ‘99. poginuli su dvogodišnji Marko Simić i trogodišnja Milica Rakić, čiji je grob obišla zamenica gradonačelnika Radmila Hrustanović.

Venci su položeni i na spomenik žrtvama bombaradovanja u Novom Pazaru, Nišu koji je bio zasut kasetnim bombama i u Grdeličkoj klisuri u kojoj je 12. aprila raketiran putnički voz. Tada je poginulo desetoro ljudi.

Straževicu je obišao ministar policije Ivica Dačić, a Valjevo ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je odao poštu pukovniku pilotu Milenku Pavloviću koji je za vreme bombardovanja poleteo umesto mlađeg kolege, posle samog uzletanja ostao je bez radara, borio se protiv 16 NATO aviona i poginuo.

Dragan Šutanovac je rekao da je danas odata pošta pilotu Milenku Pavloviću kao simbolu otpora, simbolu svih heroja koji su dali život za slobodu Srbije u Prvom i Drugom svetskom ratu, kao simbolu svih onih koji su i danas spremni da daju život za slobodu Srbije.

"Srbiju danas vidimo kao savremeno i moderno društvo, kao zemlju u integracijama, članicu Evropske unije, kao zemlju koja želi da svoje heroje promoviše u fabričkim halama, u školi, na poslu i u drugim takmičenjima, kao zemlju koja želi da obezbedi stabilnost i mir kako u regionu, tako i putem mirovnih misija širom sveta", rekao je Šutanovac.

Potpredsednik DSS-a Miloš Aligrudić ocenio je da je veoma važno da "ne budemo saučesnici NATO-a u razbijanju naše države".

On je ocenio da od 1999. godine traje "okupacija dela Srbije" i "pritisak dela država međunarodne zajednice, koja nastoji da se Srbija liši dela teritorije".

Napadi na Srbiju završeni su potpisivanjem Kumanovskog sporazuma 9. juna. I dalje se samo nagađa koliko je ljudi nastradalo - nešto više od hiljadu ili tri i po hiljade poginulih, od toga 1 031 pripadnik vojske i policije, a ranjeno je i povređeno više od 12 500 ljudi.

Ovo je, prema različitim izvorima, tragičan bilans bombardovanja Srbije. Ratni gubici NATO alijanse u ljudstvu i tehnici nikada nisu objavljeni.

Na Kosovu različito o bombardovanju

Na Kosovu se bombardovanje NATO-a doživljava različito. Srbima je donelo, kako kažu, patnje i gubitak najbližih, dok za Albance predstavlja dolazak slobode.

Nekoliko stotina Srba okupilo se u Gračanici, na parastosu posvećenom žrtvama intervencije NATO-a I nasilja iz perioda pre I nakon uvođenja međunarodong protektorata na Kosovu.

Vladika Aatanasije je nakon parastosa rekao da je intervencija NATO-a poraz civilizacije. Ispred Doma kulture u Gračanici, izmešteno rukovodstvo Skupštine grada Prištine uskoro će podići spomenik nastradalima.

Predsednica Udruženja porodica nestalih Srba i drugih nealbanaca sa Kosova Verica Tomanović istakla je da rodbina nestalih ne odustaje od traganja za njima.

Zajedničko za većinu žitelja Kosova, jedanaest godina nakon rata, je da se nerado sećaju tih momenata.

Albanska javnost i kosovske institucije posebno ne obeležava godišnjicu intervencije. Mediji u Prištini pišu da se pre 11 godina na Kosovu dogodio, kako ocenjuju, veliki dan.

Kosovski zvaničnici, predsednik i premijer su u pisanim obraćanjima istakli da je 24. mart jedan od najbitnijih datuma nove istorije Kosova.

Posledice bombardovanja još vidljive

Iako je od bombardovanja prošlo 11 godina, posledice su još vidljive. Među onima u glavnom gradu ističe se zgrada generalštaba Vojske, na uglu Nemanjine i Kneza Miloša.

Još 2006. godine je postojao plan da se srušeni objekti generalštaba u centru grada prodaju ili preurede u muzejski prostor. Načelnik uprave za informisanje Petar Bošković tada je rekao da se u vladi pregovaralo o tome šta da se radi sa srušenim objektima.

"Primera radi, stara zgrada generalštaba preko puta zgrade Vlade Srbije biće rekonstruisana tako što će se obnoviti fasada, u saradnji sa Skupštinom grada Beograda, kojoj će se ustupiti deo Vojnog muzeja i još jedna zgrada Vojno-penzionog fonda. Zgrade tzv. starog generalštaba su u planu za otuđenja, što podrazumeva tri načina - iznamljivanje, zamena ili prodaju", rekao je 2006. Bošković.

Od tada s tim srušenim objektima ništa nije urađeno.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac predložio je prošle godine da se zgrade generalštaba zamene za druge koje se nalaze na Dedinju i da se na jednom mestu objedine sve bezbednosne službe.

Za 78 dana bombardovanja porušeno je 540 objekata, 58 mostova i 30 000 kuća. Materijalna šteta procenjuje se na 30 milijardi dolara.

Obnova zemlje počela je već u junu 1999.godine i njom je rukovodio tadašnji direktor direkcije za obnovu Milutin Mrkonjić

Info

SAD i Italija o Deklaraciji

Vašington -- Sjedinjene Američke Države su pozdravile Deklaraciju o Srebrenci, kao pozitivan korak ka pomirenju. Italija kaže da je to važan korak za evropski razvoj Srbije.

Svet sreda 31.03. 22:38 Komentara: 1

Rekonstruisana Vlada Kosova

Priština -- Premijer Kosova Hašim Tači obavio rekonstrukcija Vlade Kosova. Zamenjena šestorica ministara i oformljeno novo Ministarstvo za evropske integracije.

Kosovo sreda 31.03. 20:24 Komentara: 0
strana 1 od 991 idi na stranu