26 osumnjičenih za zločin kod Peći

Beograd -- 26 osoba osumnjičeno za ratni zločin u selu Ćuška kod Peći 1999. godine. Devetoro privedenih izvedeni pred istražnog sudiju.

Izvor: B92
Podeli

Tužilaštvo za ratne zločine je podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv 26 lica, zbog osnovane sumnje da su 14. maja 1999. godine ubili 41 osobu u selu Ćuška kod Peći. Policija je do sada privela devet lica, koja su izvedena pred istražnog sudiju. Budući da je osnovni motiv ovog zločina pljačka, Tužilaštvo će po prvi put tražiti da se primeni mera oduzimanja imovine.

Pripadnici paravojne formacije “Šakali”, Tetorijalne odbrane i rezervnog sastava policije - njih 26 - osumnjičeni su da su u maju 1999. godine, u selu Ćuška, ubili više destina albanskih cvila.

Od 11 osoba, za koje se zna da su u Srbiji, uhapšeno je njih devetoro, dve osobe su u bekstvu, dok se ostali nalaze u zemljama regiona ili Zapadne Evrope.

Istrga koja se sprovodi u ovom predmetu obuhvata 200 žrtava koje su ubijene samo zato što su bili Albanci, kaže zemenik tužioca za razne zločine Bruno Vekarić.

“Ti događaji koje mi tretiramo u nešem zahtevu obuhvataju ubistvo 41 lica, međutim, šira akcija koja se sprovodi po pitanju ovog predmeta obuhvata 200 žrtava”, objašnjava on.

“Različita je struktura žrtava. Dakle, oni su pre svega civili, ali je bilo i trudnica tu, bilo je i starih ljudi… Dakle, zaista nisu uopšte pravili neki poseban izbor. Oni su ih ubijali prosto zato što su pripadali nekim drugim ljudima u tom smislu, dakle zato što su bili Albanci” , navodi Vekarić.

Zločin u selu Ćuska, pominjao se i na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu, a istraživao ga je i Hjumna Rajts Voč (HRV), kao i Fond za Humanitarno pravo (FHP).

“Preko 30 ljudi je u Ćušku ubijeno najpre, na njih se pucalo, odvedeni su, izdvojeni su u jednu kuću i onda su i živi zapaljeni. Ono što je ostalo od tih ljudi, to su ostaci tog spaljivanja, poneka koščica”, kaže direktorka FHP-a Nataša Kandić.

“Ja sam bila u prilici da 16. ili 17. juna budem u Ćušku i da vidim tu kuću u kojoj je bilo spaljivanja ljudi, da razgovaram sa dvojicom preživelih koji su tada, u toj zapaljenoj kući, pronašli prozor i izleteli napolje”, navodi ona.

Breuno Vekarić navodi da je namera ove grupe bila da steknu ličnu imovinsku dobit i šire strah među civilima, kako bi ih primorali da se presele u Albaniju.

“Ono što je specifično još za ovaj slučaj jeste da ćemo prvi put da primenimo institut zaplene imovine stečene krivičnim delima jer je motiv ovih ljudi bio isključivo pljačka i zastrašivanje stanovništva, a žrtve su sve civili. Dakle, niko ko je učestvovao u neprijateljstvu”, objašnjava on.

“Ovaj slučaj je već na neki način dotakao naše pravosuđe kroz predmet Nebojše Minića koga je Hag tražio, kao što znate. I Nebojša Minić je jedan od (osumnjičenih), dakle dvadeset i sedmi, ali je u međuvremenu preminuo. U našoj istrazi on je odneo veliku količinu gotovog novca u Argentinu. Tamo je uspostavio veoma stabilan život, imao je dva lokala gde se, po našim saznanjima, odvijala različita trgovina različitih vrsta i droge, i trgovine ljudima”, navodi Vekarić.

“Šaklima” je komandovao Nebojša Minić, poznat i kao “Komandant smrt”. Minić je bio rezervni policajac iz Peći, a pripadao je i paravojnim formacijama “Munje” i “Grupa 77”. On je preminuo 2005. godine u Argentini od AIDS-a.

Ratni zločini

strana 1 od 31 idi na stranu