Grej: Prošlo je vreme pozajmica

Rast društvenog proizvoda treba da se veže za, slikovito rečeno, rad uz proizvodne trake i mašine. Potrošnja bez realnih izvora više nije održiva i neophodno je njeno smanjenje uz porast investicija u infrastrukturne projekte i grane koje mogu na svetsko tržište, poljoprivredu i energetiku. To bi, u najkraćem, bile uporišne tačke nove strategije razvoja Srbije i rasta privrede.

Upravo tu strategiju obrazlažu i objašnjavaju učesnici Biznis foruma na Kopaoniku.

Direktor Republičkog zavoda za razvoj Edvard Jakopin kaže da je taj model nije nov i da se se već dva meseca se kreira u Vladi Srbije. Ključno mesto u tom novom modelu, prema njegovim rečima, je razvoj industrije.

“Pomoći ćemo kroz razna atipična rešenja pozitivnih mehanizama, kroz razne subvencije preko Fonda za razvoj. Sad je samo bitno da li ćemo imati dovoljno sredstava da podstaknemo sve proizvođače koji to traže“, poručuje Jakopin.

Goran Pitić iz “Sosijete ženeral banke“ smatra da država treba da podeli rizik sa bankama.

“Danas nije takav problem kako plasirati novac, nego kome. Percepcija rizika je mnogo snažnija kao problem i u tom kontekstu ne bi bilo loše da se razvija model po kome bi država delila rizik sa bankama“, poručuje on.

Srbija je zemlja u kojoj je privatizacija trajala najduže u regionu, naša konkurentnost na svetskim tržištima je mala, tekući problemi sa kursom i ovogodišnjim dvomesečnim manjkom u budžetu od 17 milijardi dinara, samo su neke od činjenica koje su pominjali ekonomisti i privrednici kao razloge za novu strategiju.

Direktor “Imleka“ Slobodan Petrović kaže da država donošenjem novih propisa mora da pomogne razvoj privrede.

“Mi do sada nismo mogli da izvozimo u Evropsku zajednicu, industrija mleka je bila sprečena u tome jer nismo imali zakone o veterini, poljoprivredi koje je država trebalo da sprovede da bi nam omogućila da izvozimo“, podseća on.

“Mi smo pripremili kompanije za izvoz, i na primer ’Imlek’, kao vlasnik Bitoljske mlekare, je registrovao tu kompaniju za izvoz, jer u Makedoniji postoje uslovi za to“, kaže Petrović.

Vlasnik “MK“ komerca, Miodrag Kostić, da privredi ne treba ništa da se pokloni, već da joj se pomogne.

“Nama ne treba ništa da nam neko daje, samo treba subvencionišu ono što mi možemo da podamo trećem svetu i da time podižemo konkurentsku sposobnost Srbije, da izvozimo što više. To nije nikakvo davanje, to je samo pomoć da bi smo više izvozili, a većim izvozom mi pomažemo toj istoj državi“, kaže Kostić.

Šef Misije MMF-a za Srbiju Albert Jeger, iako nije na Kopaoniku, javno je ocenio da Vladu Srbije tek očekuje rešavanje najtežih zadataka.

Gotovo identične stavove je govoreći na Biznis forumu, predočio i Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu.

“Sada je potreban model rasta koji će više zavisiti na vašoj ušteđevini, boljoj privrednoj sredini, štedljivijoj vladi. Mislim da je jeftino pozajmljivanje novca prošlost, i više neće moći toliko da se oslanja na strane direktne investicije“, ocenio je Grej.

Tokom popodneva umesto govornice i mikrofona učesnici foruma uzeli su štapove i skije. Rezultati i eventualni padovi na ski stazi biće mnogo bezazleniji od tema o kojima će se večeras govoriti. To su uloga žena u razvoju Srbije, kao i šta sve treba uraditi u ovoj godini da bismo svi živeli bolje.