Novosti:Slabljenje dinara-veće rate

Posebno je teško onima koji su podigli stambeni kredit, jer im rata iz meseca u mesec skače i do 1.000 dinara, dok im plata gubi vrednost u evrima. To, naravno, vodi u sve veća kašnjenja u otplati pozajmica, a mnogi više uopšte i nisu u stanju da vraćaju kredite. Zaduženost svakog zaposlenog dostigla je 2.375 evra, ili nešto više od sedam prosečnih plata.

U odnosu na prošlu godinu to je povećanje od oko 200 evra, ili još malo pa jedna zarada. Smanjena i neredovna primanja, skok evra, kao i gubitak posla doveli su do toga da je u odnosu na prošlu godinu dvostruko više onih koji neredovno vraćaju dugove - 3,2 odsto.

Građani najviše kasne sa pokrivanjem dozvoljenog minusa - njih više od 180.000. Te pozajmice se i najčešće koriste, iako su kamate veće od 30 odsto godišnje. Najuredniji u plaćanju dugova su korisnici stambenih kredita.

Od njih preko 70.000 sa ratama kasni manje od jedan odsto.

"Kad dinar pada, kursni rizik prelazi u kreditni rizik. Zbog strukture izvora finansiranja, oko dve trećine kredita u bankarskom sektoru je u dinarima sa valutnom klauzulom, ili direktno u valuti. Kada dolazi do pada kursa takve kreditne obaveze, izražene u dinarima, rastu. Ako klijenti nisu zaštićeni tako da im je plata vezana za evro, njihova sposobnost da plaćaju obaveze se smanjuje i rastu kašnjenja u otplati. I banke su tada primorane da rezervišu više novca za potencijalne gubitke“, kaže Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke.

Građani koji su se zadužili u dinarima mogu da budu spokojni. Njihove rate za kredite neće se menjati zbog rasta evra.Moguće je čak i da padaju ukoliko NBS nastavi da obara svoju osnovnu kamatnu stopu, od koje zavise zajmovi u dinarima.

Ipak, kamate u domaćoj valuti su i dalje visoke - najčešće premašuju 22 odsto. To je glavni razlog da ih građani izbegavaju i odlučuju se za one sa valutnom klauzulom

Pomeranje kursa naniže za samo jedan dinar, srpsku privredu dodatno zadužuje za 20 milijardi dinara, kažu privrednici. Oni navode da kada vrednost evra poraste za dva dinara, minus srpskih preduzeća se povećava za 40 milijardi dinara.

Čak i kompanije koje izvoze, pa im veća vrednost evra odgovara jer su konkurentne na inostranom tržištu, kažu da im svakodnevne oscilacije dinar-evro tope profit.

"Kreditna zaduženost građana tokom prošle godine blago je rasla i povećana je za 4,3 posto, sa 380,7 milijardi dinara na 397,1 milijardu dinara, a najveći rast imali su potrošački i stambeni krediti“, kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Tokom decembra prošle godine krediti stanovništvu su povećani za tri posto, a najveći rast imali su zajmovi za refinansiranje, što znači da građani sređuju svoje obaveze prema bankama.