Profesionalna vojska od 2011.

Ukidanjem opšte vojne obaveze, koja u Srbiji postoji još od vremena kneza Mihaila, naše oružane snage okončaće dugo putovanje kroz promene koje su počele raspadom JNA devedesetih godina. Okosnicu Vojske Srbije činiće profesionalni sastav, zajedno sa 2.000 vojnika koji budu želeli da služe vojni rok.

Ukidanje opšte vojne obaveze, osim olakšanja za mladiće u vojnoj evidenciji, učiniće da Vojska Srbije dobije organizaciju po modelu evropskih armija.

Prema najavama iz Ministarstva odbrane, poslednja etapa ovog procesa biće prijem oko 4.500 vojnika po ugovoru, koji će tokom 2010. obući maslinastu uniformu. Oni će se priključiti podužem stroju profesionalaca, koji je samo tokom 2009. godine pojačan za 2.100 novih vojnika.

"Sistem odbrane imaće oko 36.000 ljudi. Plan je da 10.600 mesta bude rezervisano za profesionalne vojnike, a 2.000 mesta za one koji budu dobrovoljno želeli da služe vojni rok. Poslednje promene u broju radnih mesta, u okviru kojih Ministarstvo smanjuje broj zaposlenih sa 11.500 na 8.500, garantuju gotovo idealnu oficirsku piramidu i odnos broja vojnika i starešina“, navode u Ministarstvu odbrane.

Poređenja radi, dug državi u Vojsci Srbije sada odužuje oko 5.000 vojnika na redovnom služenju vojnog roka, kao i više od 6.000 profesionalaca.

Zajedno sa oficirima i podoficirima angažovanim u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, to je oko 28.000 pripadnika.

Proces profesionalizacije oružanih snaga, stidljivo započet 2007. godine, obuhvatao je niz promena u organizaciji vojske. To se u prvom redu odnosi na sistem obuke, koji je potpuno prilagođen vojnicima po ugovoru.

Dilema da li će građani Srbije biti bezbedniji sa profesionalnom vojskom, za docenta Fakulteta za bezbednost Zorana Dragišića - ne postoji.

Ipak, napominje, budućnost oružanih snaga u velikoj meri zavisi od opredeljenja države kad je u pitanju približavanje NATO savezu.

"Profesionalna Vojska Srbije biće nesumnjivo snažnija i spremnija da odgovori rizicima koji prete našoj državi nego što bi to bila sa vojnicima koji podležu vojnoj obavezi. Opšta vojna obaveza stvar je prošlosti i jasno je da regruti nisu dorasli pretnjama u 21. veku“, objašnjava Dragišić.

Plaćeni vojnik, prema Dragišiću, ima neuporedivo veću motivaciju u odnosu na vojnika na redovnom služenju vojnog roka, kome je to zakonska obaveza. Profesionalni vojnik prima platu za službu, spremniji je i u neprekidnom trenažnom procesu, dok svaka generacija vojnika zahteva ponavljanje obuke.

Iskustva iz stranih armija pokazuju da su izdvajanja za profesionalnu vojsku veća samo na papiru, jer oblačenje, smeštaj i ishrana vojnika koštaju podjednako, a ulaganje u profesionalce vraća se kroz bolju obučenost.

Vojni vrh Srbije više puta je ukazivao da je za uspešan završetak procesa profesionalizacije potrebno stabilno finansiranje sistema. Iako je memorandumom Vlade Srbije predviđeno da se za odbranu izdvaja 2,4 odsto bruto nacionalnog dohotka, Ministarstvo odbrane redovno dobija "okrnjene“ iznose.

Vojni budžet za ovu godinu je 68 milijardi dinara, od čega se čak 80 odsto izdvaja za personalne troškove - plate i penzije.

Na konkurs za prijem 2.400 profesionalnih vojnika prošle godine prijavilo se čak 9.500 kandidata, od čega 14 odsto žena. Posle lekarskih i drugih provera, u vojnu službu primljeno je 2.100 novih profesionalnih vojnika.

U Vojsci Srbije kažu da je ovakav odziv posledica i dobrih uslova konkursa. Prosečna plata profesionalnog vojnika prošle godine bila je 24.543 dinara, bez naknada i dnevnica.

U planu je da plata dostigne 1,5 prosečnu platu u privredi Srbije. Među povoljnostima su i mogućnosti stanovanja i ishrane, beneficirani radni staž.

"Uspeh i dinamika profesionalizacije više zavisi od Ministarstva finansija nego odbrane. Nema sumnje da će profesionalna Vojska Srbije dići sebi cenu u međunarodnim okvirima, koja je prilično pala. Sigurno je da će biti atraktivnija za saradnju sa drugim vojskama. Za to, međutim, treba obezbediti sredstva, kao i dovoljan broj kvalitetnih ljudi koji će da stupe u vojnu službu, smatra Đorđe Popović, analitičar Centra za Civilno-vojne odnose.

Da je ukidanje opšte vojne obaveze samo jedan segment stvaranja savremene profesionalne vojske, svedoči i stanje u kojem se nalazi naoružanje Vojske Srbije. Decenijama nije obnavljano i na vrlo je niskom tehnološkom nivou.

U najskorije vreme biće neophodna obnova PVO sistema, aviona, oklopnih i putničkih vozila, uniformi.

Da će Vojska Srbije u 2011. godinu ući kao profesionalna oružana sila, smatra i analitičar Aleksandar Radić.

"Osim finansija, ne postoji nijedna druga prepreka koja bi bila smetnja ovom procesu. Pitanje sredstava za plate biće, verovatno, rešavano kao i do sada, na uštrb nabavke nove opreme, oružja, vozila... Na duži rok, takođe, ostaje otvoreno i pitanje kvaliteta kadra, budući da ponuđeni uslovi nisu dovoljno atraktivni da privuku „krem“ mladih ljudi iz civilstva“, kaže Radić.

Sve zemlje u susedstvu Srbije već dugo imaju profesionalnu vojsku. Izuzetak su Grčka i Albanija, gde je opšta vojna obaveza još u primeni.

Ipak, poslednji signali iz ovih zemalja govore da su i one, zbog članstva u NATO, primene standarda ovog saveza i racionalizacije troškova, na pragu uvođenja plaćene vojske.