Bulevar ostaje bez platana

Beograd -- Beogradski Bulevar kralja Aleksandra ostaće bez 400 platana. Iako se građani protive seči drvoreda, u "Zelenilu" tvrde da je uklanjanje stabala neminovno.

Izvor: B92
Podeli

Polovinom februara, zbog rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, trebalo bi da počne seča platana u toj ulici. Dok studija Šumarskog fakulteta pokazuje da su stabla još pre tri godine bila u lošem stanju i da je njihovo uklanjanje neminovno, mnogi građani protestuju.

Drvoredi platana simbol su Bulevara kralja Aleksandra i tog dela grada. Međutim, od polovine februara, sva stabla će biti isečena.

Generalni direktor "Zelenila", Radovan Draškić, kaže da seča nema veze sa rekonstrukcijom ulice i da je još 2007. godine Šumarski fakultet uradio studiju prema kojoj je najveći broj stabala oboleo.

"Rekonstrukcija Bulevara je samo pospešila našu odluku da uđemo u jednu ovakvu radikalnu varijantu kada je u pitanju drvored. Problemi sa tim drvećem postoje još od 80-ih godina kada je prvi put došlo do oštećenja korenog sistema, kada su se radile sitnije rekonstrukcije Bulevara”, tvrdi Draškić.

Rekonstrukcija ulice, kao i podzemne kanalizacione i toplovodne mreže dodatno bi oštetita korenje drveća. Zbog toga bi za dve godine ponovo morao da se raskopava Bulevar da bi se vadila stabla.

Beograđani uveliko potpisuju peticiju protiv seče stabala starih nekoliko decenija, a na popularnom sajtu Fejsbuk otvorena je stranica "Sačuvajmo platane".

Građani sa kojima je razgovarala ekipa B92 uglavnom se protive seči stabala u jednoj od najprometnijih ulica u gradu.

"Ja sam protiv toga, zato što je divno imati odraslo drveće. Dok ono ponovo naraste, proći će 30 godina. Meni ne izgleda trulo."

"U principu nisam za to, ali nažalost, mi ne odlučujemo."

"Ja uopšte nisam za seču nikakvu."

"Ako su bolesni treba ih seći, jer kada su nekakve oluje mogu da stradaju i automobili i ljudi."

Profesor Šumarskog fakulteta Čedomir Marković kaže da je pregledom svakog stabla pojedinačno utvrđena masovna pojava truleži, a da su glavni razlog za to radikalna orezivanja stabala u periodu od 1995 do 1997. godine.

"Tad su orezane velikih prečnika. Stvorene su velike rane, koje sporo zarastaju, a koje nisu dezinfikovane. Vrlo brzo se pojavila centralna trulež. Danas je jedino zdrava rubna zona širine 3 do 5 centimetara. Kako su se na njih naslanjale nove grane koje su rasle, postoji opasnost obrušavanja", objašnjava Marković.

Generalni direktor "Zelenila" kaže da će kao kompenzaciju za emotivni šok zbog seče stabala, građani dobiti najmoderniji drvored u Beogradu. U okviru akcije biće isečeno oko 400 platana, a zasađeno 500 novih stabala.

strana 1 od 157 idi na stranu