Ivo Josipović ubedljivo pobedio

Prema konačnim zvaničniim rezultattima, koje je danas saopštila komisija, Josipović je osvojio 1.339.385 glasova ili 60,26 odsto, dok je nezavisni kandidat Milan Bandić dobio 888.222 glasa ili 39.74 odsto. Na izborima je glasalo 2.253.570 birača, od njih ukupno 4.495.528.

U prvom obraćanju, novoizabrani predsednik Hrvatske Ivo Josipović zahvalio se porodici i svima koji su izašli na izbore i poručio da će biti predsednik svih građana.I

On se posebno obratio onima koji nisu glasali za njega: "Želim biti i vaš predsednik, jer ne želim razdvajati, želim spajati. Stojim ovde pred svima vama, pružam ruku i kažem - služiću vama, služiću Hrvatskoj".

Josipović je zahvalio stranci i stranačkom šefu Zoranu Milanoviću, volonterima koji su učestvovali u njegovoj kampanji, svojoj porodici, ali i svima koji su ga podržavali, prenosi portal “Indeks”. "Ovo je pobeda koju možemo slaviti svi. Svaki građanin ove zemlje pobednik je jer duboko verujem da svi želimo bolju i pravedniju Hrvatsku. Duboko verujem da svi želimo živeti u zemlji u kojoj se rad plaća, a kriminal kažnjava, u zemlji socijalne sigurnosti i pravde", poručio je Josipović.

"Bili smo orkestar koji je dobro uvežbao i danas premijerno izveo pobedničku simfoniju. Repriza će biti za pet godina", rekao je Josipović.

Josipović se zahvalio svojim protivkandidatima iz prvog kruga i Bandiću u drugom krugu, kao i dosadašnjem predsedniku Stjepanu Mesiću "za jačanje demokratije u deset godina mandata", svojoj stranci i svom izbornom štabu s kojim je izvao pobedničku simfoniju čije će repriza biti za pet godina.

Josipoviću su čestitali premijerka Jadranka Kosor, koja se založila za međusobnu saradnju i uvažavanje, kao i aktuelni šef države Stjepan Mesić, koji je ocenio da je pobedila evropska Hrvatska.

Milan Bandiæ (Beta)

Tokom večeri, javnosti se obratio i Josipovićev protivkandidat Milan Bandić, koji je zahvalio biračima rekavši da je i najveće optimiste iznenadio izborni rezultat, jer je on prvi nezavisni kandidat koji je ušao u drugi krug izbora.

Navodeći da je imao dobru procenu da velik broj ljudi ne želi partijski model upravljanja društvom, Bandić je rekao da to skoro 40 odsto glasova pokazuje i naveo da ne odustaje od svoje političke borbe i da neće izneveriti tih 40 odsto svojih birača.

On je čestitao svima koji su izašli na izbore, koji su glasali za njega i Josipoviću na pobedi.

"Želim verovati da će biti predsednik svih, bez obzira na boju, obrazovanje i versko opredeljenje", rekao je Bandić, najavljujući da se već danas vraća na svoje staro radno mesto zagrebačkog gradonačelnika. Inače, Josipović će na mestu predsednika zameniti aktuelnog šefa države Stjepana Mesića, koji je u dva predsednička mandata, ukupno deset godina, bio na čelu Hrvatske.

Novi predsednik će položiti zakletvu 18. februara 2010. kada i ističe mandat Mesiću.

Pravo glasa na izborima imalo je oko 4,5 miliona birača za koje su bila otvorena 6.863 biračka mesta u zemlji i inostranstvu.

Na dosadašnjim izborima od sticanja samostalnosti Hrvatske po dva puta su za predsednika bili izabrani preminuli Franjo Tuđman (1992. i 1997.) i aktuelni šef države Stjepan Mesić (2000. i 2005.).

Biografija trećeg predsednika Hrvatske

Od početka kampanje za trećeg po redu predsednika Hrvatske od sticanja samostalnosti, kandidat Socijaldemokratske partije (SDP) Ivo Josipović (52) nametnuo se kao favorit.

U hrvatskoj javnosti Josipović je poznat kao stručnjak za Haški sud i vrsni kompozitor. Vanredni je profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu, gde predaje krivično procesno pravo, međunarodno krivično pravo i prekršajno pravo.

Ranije je predavao i na Muzičkoj akademiji i vodio Muzički bijenale.

Bio je član Saveza komunista Hrvatske (SKH) od 1980. godine, a nakon toga SDP-a. Politiku je napustio 1994. da bi se, kako je kazao, potpuno posvetio pravu i umetnosti. Na poziv bivšeg premijera i predsednika SDP-a Ivice Račana, 2003. vratio se u politiku.

Poslanik je SDP-a u Hrvatskom saboru u dva mandata, 2003. i 2008, a bio je i odbornik Skupštine grada Zagreba.

Bio je član Komisije za ratne zločine 1993-1996. godine i posmatrač Vlade Hrvatske pri Međunarodnom krivičnom sudu 1995-1999, a učestvovao je i u pisanju hrvatske tužbe protiv Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde.

Jedan je od retkih kandidata za predsednika Hrvatske koji je rođen u Zagrebu (28. avgusta 1957).

Kao glavne poruke u kampanji isticao je odlučnu borbu protiv korupcije i kriminala, kao i borbu protiv nepravde. U svojoj biografiji navodi da govori engleski, a služi se i nemačkim jezikom.

Oženjen je univerzitetskom profesorkom prava Tatjanom, s kojom ima 18-godišnju ćerku Lanu.