Dan bivše Republike

Beograd -- 29. novembar, u SFRJ slavljen decenijama, a u SRJ i u godinama nakon raspada zemlje danas obeležavaju samo oni koji za sebe kažu da su "čuvari sećanja" na SFRJ.

Izvor: B92
Podeli

Skoro šest decenija slavljen kao Dan Republike, 29.novembar, rođendan Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, izbrisan je iz kalendara zvaničnih praznika. Danas je teško naći one koji ga proslavljaju. Međutim, veliki je broj onih koji se ovog datuma s nostalgijom sećaju i ne propuštaju priliku da na taj dan obiđu Titov grob.

Iako je 29. novembar slavljen čitavu deceniju posle krvavog raspada SFRJ, zvanično je ukinut kao državni praznik pre sedam godina.

Za neke, SFRJ ostaje i dalje kao večnost zemlja hrabrih i ponositih čije razaranje u krvi istorija nikada neće oprostiti.

Tako su bar u spomen knjigu u Kući cveća zapisali oni koji za sebe kažu da čuvaju sećanje na Dan republike.

Među današnjim posetiocima Kuće cveća prednjačili su Slovenci i Dalmatinci, koji ipak nisu bili voljni da daju izjave, za razliku od Šveđana i Slovaka koje kao turiste privlači istorijska zaostavštna bivše Jugoslavije.

“Ne znamo mnogo o bivšoj Jugoslaviji i Titu, ali u Švedskoj, odakle dolazimo, mnogo je naših komšija sa ovih prostora. Iz razgovora sa ljudima u Srbiji zaključujem da im ta zemlja nedostaje, jer je život u njoj u ekonomskom i političkom smislu bio mnogo sigurniji", "Nisam znala za današnji datum, ali smo istraživali mapu datuma. Tako učimo o istoriji, mada su nas druge okolnposti danas dovele ovde. Tito je bio jedan od najrespektablinijih lidera sa ovih prostora. Zato smo tu”, rekli su posetioci iz inostranstva.

29. novembar kao datum nema univezalnu vrednost kao Dan pobede, jer je simbolisao ideologiju i državu koja se raspala, kaže reditelj Igor Stoimenov, koji se bavi fenomenima popularne kulture tog vremena.

Ipak, za njega je “druga” Jugoslavija legat neprocenjivih umetničkih filmskih i muzičkih ostavrenja.

“Ta zemlja je u tom istorijskom kontekstu imala sreću da bude istok na zapadu i zapad na istoku, i da je sve što je odavde izlazilo iz prizme poularne kulutre zapravo bilo model popularne kulture u celoj istočnoj Evropi. To je veliki legat tog prostora”, navodi Stoimenov.

Iako je simboli nekedašnjeg socijalizma postali suveniri, neki ne žele da trguju tom ostavštinom.

Jedan od dva lična Titova sekretara tvrdi da značka na njegovom reveru koju je dobio pre tri decenije od generalnog sekratara Saveta Evrope potvđuje ono što se čulo i nedavno na osnivanju jedne partije - da Evropska unija deli vrednosti programa nekadašnje jugoslovenske Komunističke partije.

strana 1 od 127 idi na stranu