Studenti nezadovoljni "Bolonjom"

Širom Evrope studenti, kao i naši, traže više novca za finansiranje univerziteta i školovanja, ali pre svega izmene novog, bolonjskog sistema studiranja koji im, kako tvrde, donosi više štete nego koristi. Čak i predavači na fakultetima u Srbiji misle da će studenti koji studiraju po novom sistemu izlaziti manje obrazovani sa fakulteta nego njihovi prethodnici.

U centru pažnje studentskih protesta u Srbiji, pa i u susednoj Hrvatskoj, je zahtev za više novca kojim bi država podržala besplatno studiranje.

Za razliku od kolega iz Španije, Grčke, Italije, Francuske ili Nemačke, srpski akademci ne protestuju protiv Bolonjskog sistema nego načina na koji ga država primenjuje, objašnjava predstavnik studenata u protestu Vladimir Smuđa.

"Nije problem u Univerzitetu i u profesorima. To sve ostaje isto. To je sve u redu. Problem su pare. Potrebno je više para, više nastavnika, više kabineta, više fakulteta. Novac je problem“, ističe Smuđa

Međutim, iz perspektive profesora, nedostatak Bolonje u Srbiji nije samo manjak novca već i izostanak suštinskih reformi. Profesor Filološkog fakuleteta Ljubiša Rajić smatra da je Srbija zadržala najgore iz starog sistema i uvela najgore iz Bolonjskog – a to je da je znanje roba.

"Student sprema ispit, u stvari ne sprema ni ispit nego sprema kolokvijum, tamo gde je to iscepkano na testove i kolokvijume. Čim to završi, na to se više ne možemo vraćati. To možda negde funkcioniše, ali ne verujem u lekara koji ne vidi celinu ljudskog tela niti u filologa koji ne vidi celiknu književnosti i jezika. I mislim da će sada izlaziti sa retkim izuzecima lošije obrazovani nego ranije“, objašnjava Rajić.

Profesor Rajić, kao problem navodi i sistem bodovanja koji rezultate studiranja svodi na ono što staje u jednu Excel tabelu. Znanje na ispitu gubi na značaju jer deo ukupnih bodova za prolazak predmeta studentu donosi i puko prisustvo na predavanjima.

Cilj je da se poveća broj onih koji završavaju studije, ali je put ka tom cilju na ovakav način pogrešan, smatra profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Marija Bogdanović koja se sa mesta rektora protivila kozmetičkoj primeni Bolonjske deklaracije.

"Ovakav jedan sistem gde je ubrzano studiranje, kaže se efikasno studiranje, to ne znači i kvalitet“, kaže ona.

Opšte je uverenje da bolonjski sitem više odgovara prirodnim naukama, pa je tako i profesorka ETF-a Srbijanka Turajlić pobornik te reforme. Međutim, ona je takođe nezadovoljna što studenti danas uče isto što i ranije samo izdeljeno u više predmeta.

"Profesori takođe nisu zadovoljni. I meni je lično mnogo lepše da predajem neku lepu teoriju koju ja volim nego da brinem kako će se moji studenti zaposliti. Znači ono što smo nekada radili je bilo mnogo lepše i verovatno mnogo dostojanstvenije sa gledišta profesora Univerziteta, ali ja ne vidim ko će to da plati. Ali u smislu koncepcije, šta treba da zna neko ko završi prvi, drugi ili treći steepen mi nikada nismo seli da razgovaramo“, ističe Srbijanka Turajlić.

Iako profesori na fakultetima već vide manjkavosti novog sistema, za izmene istog Ministarstvo prosvete će najverovatnije čekati statističke podatke. Njih ćemo u rukama imati tek kada prva generacija studenata po Bolonji upisana 2006-te, dobije nova zvanja bačelor ili master.