Preminuo patrijarh Pavle

Beograd -- Patrijarh srpski Pavle preminuo je danas u snu, u 10:45 časova, u Vojnomedicinskoj akademiji, saopštila je VMA. Sahrana u četvrtak u manastiru Rakovica.

Izvor: B92, FoNet, Beta, Tanjug
Podeli

Sinod Srpske pravoslavne crkve odlučio je na večerašnjoj sednici da patrijarh Pavle bude sahranjen u četvrtak, 19. novembra, u manastiru Rakovica, saopšteno je posle sednice. Kako je rekao episkop bački Irinej, to je bila i patrijarhova izričita želja. On je najavio da će molitveni ispraćaj biti u Hramu Svetog Save.

Za administratora koji će vršiti funkciju poglavara SPC do izbora novog, rekao je episkop Irinej, Sinod je odredio dosadašnjeg zamenika, mitropolita Amfilohija.

Formiran je odbor za sahranu u kojem su, osim članova Sinoda i drugih vladika, i predstavnici države. U odboru za sahranu biće predsednik Srbije Boris Tadić i predstavnici resornih ministarstva inostranih poslova, vera i policije.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je, nakon sednice Sinoda SPC, podsetio na život patrijarha Pavla i ocenio da je on svih svojih 95 godina, koje je proveo na zemlji, posvetio službi "živome Bogu".

"Sada, kada sagledamo njegov boravak na tronu Svetog Save i njegovo delo, možemo mirne duše da zaključimo da ga je Gospod upravo izabrao njega onakvog kakav je bio - ispunjenog dubokom verom i poverenjem u Boga i ispunjenog čistotom ljubavlju i dobrotom", rekao je Amfilohije.

Amfilohije je podsetio da je patrijarh Pavle došao na čelo SPC u vreme "velikog nemira, sukoba i građanskog rata" ali da je on "taj teški krst" izneo časno i dostojanstveno kao "retko ko u našoj prošlosti".

Posmrtni ostaci patrijarha Pavla izloženi su danas posle podne u Sabornoj crkvi u Beogradu i građani mu odaju poštu.

Kovčeg je oko 15 časova prenet u Sabornu crkvu i postavljen ispred oltara i sveštenici SPC, predvođeni mitropolitom Amfilohijem i episkopom hvostanskim Atanasijem, služili su opelo.

Potom su vernici počeli da odaju poštu preminulom patrijarhu ljubljenjem njegove ruke.

U crkvi i porti je veliki broj građana, a zatvoren je i saobraćaj u delu Ulice kneza Sime Markovića u kojoj se nalaze Saborna crkva i Patrijaršija.

Na Patrijaršiji je istaknut crni barjak, a zvona oglašavaju smrt poglavara SPC. Opelu u Sabornoj crkvi prisustvovali su i predsednik Srbije Boris Tadić, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić i ambasador Rusije Aleksandar Konuzin, a večeras su u Sabornu crkvu došli i premijer Srbije Mirko Cvetković i ministri Dragan Šutanovac, Žarko Obradović i Nebojša Bradić.

Pre njih, došli su načelnik Generalštaba Vojske Srbije genelal-potpukovnik Miloje Miletić, predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, kao i glavni rabin jevrejske zajednice Isak Asijel.

U Patrijaršiju su posle podne došli i najviši zvaničnici Rimokatoličke crkve u Srbiji - nadbiskup Stanislav Hočevar, apostolski nuncije Orlando Antonini i kardinal Franc Rode.

Ustav SPC-a predviđa da kada se "patrijaršijski presto uprazni" svu vlast preuzima Arhijerejski sinod SPC-a, o čemu više možete čitati u posebnoj vesti.

Patrijarh Pavle bio je na Vojno-medicinskoj akademiji na lečenju od 13. novembra 2007. godine.

Vest o Pavlovoj smrti saopštio je mitropolit Amfilohije, kada je na svečanosti polaganja kamena temeljca obavestio vernike da je upravo saznao da se "upokojio patrijarh".

On je preneo da je sveštenik jutros pričestio patrijarha i da je Pavlovo "sveto hristoljubivo srce prestalo da kuca".

Povodom smrti Patrijarha Pavla, saučešće su izrazili predsednik i premijer Srbije, kao i brojni predstavnici političkih stranaka u zemlji, a Vlada Srbije na današnjoj sednici proglasila je trodnevnu žalost. Više o tome možete čitati u posebnoj vesti.

Biografija patrijarha Pavla

Patrijarh Pavle (svetovno ime Gojko Stojčević) rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci kod Donjeg Miholjca u Slavoniji.

U tom mestu je završio osnovnu školu. Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, višu gimnaziju i šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu.

Dve godine je studirao medicinu u Beogradu.

Pre odlaska u gimnaziju proveo je jedno vreme na pripremama za školu u manastiru Orahovica.

Drugi svetski rat zatekao ga je u rodnoj Slavoniji, odakle je prebegao u Beograd, gde je, da bi se mogao izdržavati, radio fizičke poslove na građevinama i na dokovima.

U proleće 1942. njegov školski drug jeromonah Jelisej odveo ga je u manastir Svete trojice u Ovčaru, a od 1944. radio kao veroučitelj i vaspitač u Banji Koviljači, u domu za decu izbeglu iz Bosne. Te godine je oboleo od tuberkuloze.

Do 1946. je bio u manastiru Vujan, gde se izlečio od tuberkuloze. Zamonašio se 1948. u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle koje mu je dao iguman Julijan Knežević. Te godine je rukopoložen u čin jerođakona.

Od 1949. do 1955. bio je sabrat manastira Rača u Podrinju. Školske 195O/5l. radio je kao pomoćni nastavnik bogoslovije "Sv. Kirila i Metodija" u Prizrenu. Jeromonah postaje 1954, ubrzo protosinđel, a 1957. arhimandrit.

Od 1955. dve godine je bio na poslediplomskim studijama u Atini.

Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. godine. Hirotonisan je u beogradskoj Sabornoj crkvi 22. septembra 1957. od patrijarha Vikentija i episkopa pakračkog Emilijana, zvorničko-tuzlanskog Longina i žičkog Germana.

U oktobru te godine ustoličen je u Prizrenu od episkopa Germana i zahumsko-hercegovačkog Vladislava. Na Kosovu je proveo 33 godine.

Na vanrednom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1. decembra 1990, kojem je predsedavao zagrebačko-ljubljanski mitropolit Jovan Pavlović, zamenik tada obolelog patrijarha Germana, biran je novi patrijarh između trojice kandidata tajnim glasanjem.

Kako nijedan od kandidata nije dobio dovoljan broj glasova izbor je obavljen žrebom na tzv. "apostolski način" tako što je arhimandrit tronoški Antonije izvukao ime budućeg patrijarha.

Tako je Pavle postao 44. poglavar SPC. Ustoličen 2. decembra 1990. U Sabornoj crkvi Sv. Arhangela Mihaila u Beogradu od strane 12 episkopa, 12 sveštenika i 13 đakona. Patrijarh Pavle je tada istakao da mu je jedini program rada Jevanđelje.

Posetio je brojne pravoslavne crkve: carigradsku, aleksandrijsku, jerusalimsku, rusku, bugarsku, rumunsku, grčku, gruzijsku, kao i srpske eparhije i parohije u Americi, Kanadi, Australiji, Mađarskoj i Rumuniji.

Objavio je dve knjige: "Pitanja i odgovori čtecu pred proizvodstvo" (1988) i "Devič, manastir svetog Joanikija Devičkog" (1989). Zaslugom Patrijarha Pavla objavljeno je i dopunjeno izdanje "Srbljaka" (1986). Bio je predsednik Liturgijske komisije koja je izdala Služebnik.

Počasni je doktor Bogoslovskog fakulteta i Akademije Sv. Vladimira u Njujorku.

Vlada Srbije je 13. januara 2005. imenovala Patrijarha Pavla za počasnog predsednika Fonda za Kosovo i Metohiju.

Tokom posete Rusiji u januaru 2002. godine partrijarhu Pavlu su uručene dve značajne nagrade: Međunarodnog fonda za unapređenje jedinstva pravoslavnog naroda i Fonda svetog apostola Andreja prvozvanog.

Predsednik SCG Svetozar Marović odlikovao je u septembru 2004. patrijarha Pavla, (na njegov devedesti rođendan), Ordenom Nemanje prvog stepena.

Povodom Dana državnosti Srbije, 15. februara 2007. princ Aleksandar Karađorđević dodelio je Partijarhu Pavlu Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena.

Patrijarhu Pavlu je 2009. dodeljen ruski orden Dostojanstvo zbog "značaja koji je imao u danima iskušenja kroz koje su srpski narod i Crkva prošli".

Od 13. novembra 2007. patrijarh Pavle bio je na lečenju u Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, a 8. oktobra 2008. podneo je molbu Svetom arhijerejskom Saboru SPC da mu "zbog zdravstvenih razloga i nemoći" dozvoli da se povuče iz aktivne službe.

Molba patrijarha Pavla na Saboru SPC 11. novembra 2008. nije usvojena.

Govorio je grčki, ruski i nemački jezik.

strana 1 od 127 idi na stranu