Azijske bubamare prete domaćoj

Beograd -- U Srbiji se pojavila azijska bubamara, koja je uvezena da bi se borila protiv biljnih vaši u plastenicima, ali sada preti da potisne domaću bubamaru.

Podeli

Neobična rojenja bubamara širom zapadne Srbije su ovih dana dobila objašnjenje. Ovakvo neuobičajeno ponašanje bubamara je po istraživanjima na Šumarskom fakultetu u Beogradu posledica toga što to uopšte nisu bubamare kakve poznajemo.

Profesorka Šumarskog fakulteta Milka Glavendekić je uz pomoć studenata proteklih mesec dana skupljala uzorke širom Srbije da bi utvrdila raširenost ove bubamare.

Radi se o bubamari koja normalno živi u Jugoistočnoj Aziji, a u Srbiju je došla kao invazivna vrsta.

Azijska bubamara je donesena u Evropu kako bi se u plastenicima borila protiv biljnih vaši. Međutim, neočekivano, adaptirala se na život van plastenika.

Profesorka Glavendekić objašnjava da je ta bubamara unesena kao metod biološke borbe, ali da je ubrzo registrovana van plastenika u Nemačkoj, Belgiji i od prošle godine i u Srbiji.

Međutim i ako je registrovana tek prošle godine na Fruškoj gori, azijska bubamara velikom brzinom potiskuje domaću bubamaru koja, kao i svuda u Evropi postaje ugrožena.

U toju samo jedne godine ova bubamara se proširila na oko 70 odsto teritorije Srbije.

Azijska bubamara se razlikuje od domaće po raznim neuobičajenim morfološkim oblicima i raznim bojama - od crne do jarko crvene, nema neki određeni raspored šara na leđima kao evropska, ima izduženiju glavu i smeđe noge, krupnija je, brže se razmnožava, u jesen kada joj nestane hrane dobija nagon za rojenjem.

U celoj Evropi postoji bojazan da bi evropski tip bubamare mogao da u potpunosti nestane, što će dovesti do poremaćaja u osetljivim šumskim ekosistemima.

No, kratkoročno, ukoliko vam se roj bubamara pojavi u stanu, profesorka Glavendekić savetuje da ih uklonite mehanički i brzo, jer ako se osete ugrožene, ispuštaju karakterističnu smeđu tečnost i prljaju zidove.

strana 1 od 840 idi na stranu