Deblokada SSP-a bez Holandije?

"SSP je određen kao trgovinski ugovor, za koji inače nije potrebna jednoglasnost u Savetu ministara i Holandija bi mogla biti preglasana u Savetu ministara”, kaže Vladimir Todorić, sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.

On objašnjava da je za ugovore koji se odnose na proširenje Unije potreban konsenzus, ali da se SSP "ne klasifikuje kao ugovor koji se tiče proširenja, već kao trgovinski ugovor".

"Međutim, nepisano pravilo u EU, koje je mnogo više od ovoga koje sam izneo, jeste da se u ovakvim stvarima nikada ne ide na preglasavanje, jer to dovodi do političkih podela i političkih razmirica u Savetu ministara", kaže Todorić.

I Slobodan Zečević, profesor evropskog prava na Evropskom univerzitetu u Beogradu, kaže da se odluke u Savetu ministara koje se odnose na spoljnu politiku Unije donose jednoglasno.

On, međutim, ne isključuje mogućnost da bude doneta nekakva politička odluka u vezi sa deblokadom ovog sporazuma.

Eventualni predlog o odmrzavanju SSP-a, mogao bi da prođe u Savetu ministara ukoliko Holandija prilikom glasanja ne bi stavila veto na predlog, već bi, recimo, bila uzdržana. To je, kako dodaje, moguće prema evropskim aktima.

Povodom mišljenja da bi, zarad nastavka procesa evrointegracije Srbije, Brisel mogao da prihvati rešenje po kojem bi 26 država primenjivalo SSP, ali ne i Holandija, Zečević ističe da "to onda ne bi bio sporazum sa EU, već bilateralni sporazumi Srbije sa tim državama".

Mihailo Crnobrnja, takođe sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže da Holanđani imaju čvrst stav prema Srbiji ne zbog toga što su veći ljubitelji pravde nego Francuzi, Englezi ili Nemci, nego zato što je pitanje hapšenja generala Ratka Mladića i pitanje Srebrenice unutrašnje pitanje.

S obzirom na to da je puno faktora i puno zemalja "u igri", on kaže da se ne može tačno proceniti ni kakav će biti konačan ishod aktuelnih pritisaka najuticajnijih zemalja EU i SAD na Holanđane da promene svoj stav u vezi sa saradnjom Srbije sa tribunalom.

"Ne isključujem mogućnost da bude pronađeno neko rešenje. Dosta toga zavisiće od posete tužioca Serža Bramerca. Ukoliko on stvarno kaže da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom, a da to što nema Mladića nije odsustvo političke volje, već odsustvo tog čoveka (ili nije ovde ili je sakriven) mislim da će Hilari Klinton u ime Amerike da sugeriše Holanđanima da revidiraju svoj stav", smatra on.

EU je, inače, do sada načinila seriju presedana koji su bili sticaj političkih okolnosti.

A političke okolnosti za Srbiju se, prema mišljenju Crnobrnje, popravljaju.

"Imam utisak da se stvari sklapaju tako da se i Holandija ubedi da prihvati odmrzavanje sporazuma, da bi Srbija do kraja godine mogla da podnese kandidaturu", kaže Crnobrnja.

Todorić je, takođe, mišljenja da u EU neće doći do podele na osnovu koje bi Holandija ostala sasvim usamljena prilikom glasanja.

Takva podela ne bi, kako naglašava, bila dobra ni za nas.

"Time bismo opet antagonizovali Holandiju prema nama, što bi, verovatno imalo negativne posledice kada bismo podneli zahtev za kandidaturu”, smatra on.

Kada bi Srbija ubrzo podnela kandidaturu, kao što joj sada savetuju neke zemlje, pre svega, Italija, taj čin bi mogao da ima i pozitivne i negativne posledice.

Takav potez bi, kaže Todorić, povećao pritisak na Holandiju, ali bi se, s druge strane, povećao i jaz između Holandije i drugih zemalja u EU, što, opet, ne bi bilo dobro.