Grupa studenata boravila u Nemačkoj

Evropski pokret Srbije i Ambasada Nemačke u Beogradu organizovali su projekat pod nazivom "Dobro došli u Nemačku", u okviru koga su 60 studenata, koji do sada nisu putovali u inostranstvo ili boravili u nekoj zemlji članici EU, proveli dve nedelje u poseti Berlinu i Bavarskoj, gde su se upoznali sa političkim, ekonomskim i kulturnim osobenostima te zemlje.

Za studenta žurnalistike Željka Stanetića putovanje u Nemačku blla je prva prilika da dođe u neku zemlju članicu Evropske unije.

Angažovan je u Inicijativi mladih za ljudska prava i kaže da za njega ovo putovanje znači upoznavanje sa načinom na koji se Nemačka suočava sa svojom prošlošću, pre svega zločinima iz II svetskog rata.

"Već zadnje tri godine se bavim ljudskim pravima. Nemački slučaj je interesantan, odnosno njihov odnos prema zločinima iz II svetskog rata je nešto po čemu mi radimo i po čemu u suštini pokušavamo da izvučemo neke pozitivne u stvari korisne zaključke, kako bismo to možda mogli da primenimo na teritoriji bivše Jugoslavije”, kaže Stanetić.

Posle razgledanja grada, usledile su posete Ministarstvu spoljnih poslova i Bundestagu, gde su srpski studenti imali priliku da iz prve ruke saznaju šta nemački političari misle o ekonomskom i političkom napretku Srbije i rešenju kosovskog pitanja.

Domaćini i organizatori projekta kažu da se raduju diskusijiama sa studentima iz Srbije, jer su neposredni, aktivni i željni znanja.

Najzanimljiviji deo putovanja za njih je svakako susret sa nemačkim studentima.

"Ono što svaki put vidim kod studenata iz Srbije je da su stvarno angažovani, gladni znanja, dok se naši studenti s vremena na vreme plaše da postave pitanja, malo su rezervisani, pogotovo kad treba da postave pitanja vezana za politiku. Vaše studente zanimaju politička pitanja, dok su nemački studenti pomalo rezervisani po tom pitanju”, navodi direktorka Bajhosta Tanja Vagensoh.

Još tokom svog predsedavanja Evropskoj uniji 2007. Nemačka je pokrenula projekat "Dobro došli u Nemačku", upravo da bi mladi ljudi sličnog profesionalnog opredeljenja razmenjivali ideje i poglede, ali i shvatanje da su otvorenost, tolerancija i saradnja ljudi različitih kultura osnovni preduslov za “zajedničku evropsku kuću“ čiji deo i Srbija teži da postane.