Srbija ostaje bez HRT-a?

Beograd -- Republička radiodifuzna agencija najavljuje zabranu emitovanja TV programa iz regiona. Srbija ostaje bez programa HRT-a, saznaje "Danas".

Izvor: Danas
Podeli

Zbog neregulisanih autorskih prava mnoge TV stanice iz regiona mogle bi biti isključene iz kablovskog sistema. Uskoro bi moglo da se dogodi da se na teritoriji Srbije više ne vide programi Hrvatske radio-televizije, TV Nova i RTL, te programi iz Bosne i Hercegovine, BN i OBN, kao i TV Atlas iz Crne Gore, kaže Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije.

On objašnjava da se u kablovskom sistemu u našoj zemlji emituju programi koji nemaju kupljena autorska prava za Srbiju, pa je neophodno u što kraćem roku doneti pravilnik kojim će se to regulisati.

Prema njegovim rečima, pravilnik, kojim bi bio definisan položaj svih programa u kablovskom distributivnom sistemu, verovatno će biti donet na jednoj od sednica RRA u novembru.

"Reagovaćemo u veoma kratkom roku i u saradnji sa kablovskim emiterima doći ćemo do rešenja ovakve situacije, koja je vrlo sporna. Takvi programi moraju biti isključeni iz svih kablovskih sistema. Ne postoji prelazno rešenje ", rekao je Karadžić.

On međutim i napominje da ne postoji problem ni sa jednom TV stanicom kada je reč o programima koji nisu licencni i da se takav program, inače, uglavnom emituje preko satelita.

Ipak, satelitski program HRT-a, koji emituje samo sopstvenu proizvodnju, nije ni u jednom kablovskom sistemu u Srbiji.

"U ovom trenutku postoji još sličnih problema sa programima koji su prisutni u kablu. Imamo programe koji se emituju recimo iz Mađarske, kao što je Sportklub, sinhronizovani su na srpski jezik i imaju domaće reklame. Pravilnikom koji ćemo doneti moramo i tu da reagujemo, da ne bismo došli u situaciju da jedna pravila reklamiranja važe za domaće emitere, a da za nekog iz Mađarske koji se ovde nesmetano vidi ta pravila ne važe", kaže Karadžić.

On dodaje da prilikom regulisanja ove oblasti moraju da se poštuju i međunarodna dokumenta, kao što su Sporazum o prekograničnoj televiziji koji je ratifikovala Skupština Srbije i Direktiva o audio-vizuelnim komunikacijama koja još nije ratifikovana.

"Zakonom o javnom informisanju uveden je registar javnih glasila, u koji se ne može upisati niko ko nema dozvolu. Zbog toga ćemo biti prinuđeni da u kratkom roku izdamo dozvole za kablovsko emitovanje, kako Zakon o radiodifuziji predviđa, a za šta je neophodno uvođenje pravilnika", objašnjava on.

Janoš Remer, predstavnik HRT-a za odnose s javnošću kaže da HRT ne može dopustiti da se tereti zbog ilegalnog korišćenja sadržaja koji su na njihovim programima, a čiji oni nisu vlasnici.

"Utoliko uvek tražimo da se pitanje autorskih prava reguliše. Svesni smo posebnog interesa građana Srbije za našim programima i da regulisanje prava ne mora nužno značiti i isključivanje programa u celosti. Sve zavisi od toga kako pojedini kablovski operater ugovori s nadležnom institucijom u zemlji u kojoj deluje, odnosno kako reguliše autorska prava s vlasnicima prava, naravno u opsegu mogućnosti koje pruža zakonodavstvo. Ako ima dokaze da su prava regulisana, HRT kablovskom operateru ne uskraćuje uključivanje programa ", rekao je Remer.

Damir Hajduk, član Vijeća za elektroničke medije u Hrvatskoj rekaoje da je, kao rešenje ovog problema, moguće zatamniti ekran u trenutku kada se emituje program za koji nisu regulisana autorska prava, što već postoji kao praksa.

Amela Odobašić, predstavnica za odnose s javnošću Regulatorne agencije za komunikacije (RAK) u BiH, kaže da je korisnik dozvole za pružanje usluga kablovske distribucije programa dužan da ima pisanu saglasnost vlasnika programskih sadržaja ili njihovih ovlašćenih zastupnika.

Kada je reč o televizijama OBN i BN, ona dodaje da RAK BiH "ne može ništa uraditi po tom pitanju, jer se radi o distribuciji programa izvan teritorije BiH".

strana 1 od 56 idi na stranu