Kako povećati likvidnost preduzeća

Glavni problem srpske privrede u godini ekonomske krize je loša solventnost zbog čega država na sve načine treba da pomogne privrednicima, ocenjeno je na okruglom stolu Srpske asocijacije menadžera.

Premijer Mirko Cvetković najavio je da će Vlada nastaviti da radi na smanjenju nelikvidnosti odbacujući tvrdnje da je država preko svojih preduzeća bila generator negativnog bilansa privrede. Guverner Jelašić najavio izmene Zakona o platnom prometu kako bi likvidnost bila pospešena.

Više od 60.000 preduzeća u Srbiji svakodnevno ima blokirane račune zbog dugova koji su sada premašili dve milijarde evra.

Među kompanijama koje su u blokadi ima i dosta državnih preduzeća koja ne plaćaju svoje obaveze, zbog čega firmama kojima duguju stvaraju problem u likvidnosti.

Slobodan Vučićević, predsednik kompanije Droga Kolinska, naveo je primer da trenutno postoji 100 miliona nenaplativih potraživanja, a da se pojavljuju firme koje posluju po sistemu Bernarda Mejdofa, američkog milionera koji je uhapšen zbog piramidalnih prevara.

“To su d.o.o. preduzeća i oni su jednostavno rešili zbog krize da odu u stečaj ili nisu čak ni u stečaju. Oni su prosto u blokadi otvorili drugo neko preduzeće i država bi morala da reaguje prateći taj tok novca“, smatra Vučićević.

“Radi se o ogromnom novcu, a što je najinteresantije kompanije nisu otišle u pravi stečaj. Vlasnici tih firmi su jednostavno preveli sredstva iz privrede u svoje privatne račune. To su ljudi koji kupuju nekretnine na veliko koji se voze besnim automobilima, imaju jahte, otvaraju druga preduzeća. Oni su i dalje biznismeni u ovoj zemlji i mislim da bi država morala da interveniše na neki način“, upozorava on.

U Srbiji vlada zabluda, kaže premijer Mirko Cvetković komentarišući broj od 60.000 preduzeća sa blokiranim računima.

U nelikvidna preduzeća, kaže on, ubrajaju se i nesolventne firme, koje je trebalo odavno da odu u stečaj.

Druga zabluda, prema mišljenju premijera, jeste da je država preko deficita u budžetu i svojih javnih preduzeća, bila generator nelikvidnosti.

Kao primer navodi EPS i "Srbijagas", kod kojih su potraživanja prema privredi bila mnogo veća nego obaveze, čime se pokazalo da su ta preduzeća zapravo kreditori.

“Država koja ima deficit u budžetu po definiciji podstiče likvidnost, a ne utiče na nelikvidnost. Znači vi povlačite 100 dinara, a vraćate 102 ili 105. Svaki deficit u budžetu je pozitivan u pravcu povećanja likvidnosti. Svako onaj ko kaže da budžet sa deficitom generiše nelikvidnost recite mu da greši, neka malo pročita udžbenike“, poručio je Cvetković.

Srpski premijer tvrdi i da je monetarna politika imala veći prostor da utiče na povećanje likvidnosti preduzeća, jer je u proteklom periodu inflacija imala mali ili skoro nikakav rast, a devizni kurs je bio stabilan.

Na taj način Cvetković je u priču uveo guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića koji navodi da centralna banka čini sve što je u njenoj moći da monetarnom politikom pospeši likvidnost u privredi.

U tom smislu, Jelašić je najavio mogućnost izmena zakona o platnom prometu

“Gde bi se između ostalog uspostavio jedan javni registar menica i ovlašćenja koje uopšte mogu da učestvuju u prinudnoj naplati. To automatski znači da svaka menica treba da ima sumu i banke bi bile u obavezi i one bi samo mogle da koriste one menice u prinudnoj naplati ako je to u registru“, najavljuje guverner.

“Isto tako da se prinudna naplata na osnovu menica i ovlašćenja vrši jednom dnevno i to srazmerno visini potraživanja poverilaca da ne bude ono ’ko prvi devojici njemu devojka’ i da jako često i najmanji poverilac može da naruši kredibilitet jednoga dužnika“, navodi Jelašić.

Predsednica Izvršnog odbora “Inteza banke“ Draginja Đurić naglašava da banke ne treba da kontrolišu ko plaća poreze, već je predložila vladi da se propiše rok u kojeme svi dužnici moraju da izmire svoje obaveze, jer bi to poboljšalo likvidnost preduzeća.

Privrednici su premijeru poručili da od države očekuju da uredno izmiruje svoje obaveze, reformiše javna preduzeća, efikasnije sprečava sivu ekonomiju, skrati rokove za izmirenje dugova i onemogući dužnike da otvaraju nove firme.