Kontrola prodavaca na tezgama

Iako je obaveza izdavanja fiskalnih računa za sve prodavce na zelenim pijacama, ukoliko nije reč o poljoprivrednicima ili zanatlijama koji prodaju svoje proizvode, ustanovljena još Zakonom o fiskalnim kasama iz 2004. godine, većinu zakupaca iznenadila je kontrola poreznika poslednjih dana, a to je izazvalo čak i protestna okupljanja.

I pijačne uprave imale su nalog da pri sklapanju ugovora o zakupu tezgi provere status zakupca, to je bilo precizirano i posebnim dogovorima koje su poreznici imali sa predstavnicima pijaca u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Beogradu, ali je prodaja bez računa i pored toga tolerisana, saznaje “Danas” u Poreskoj upravi.

Zbog takve prakse, oštećeni su i građani, koji bez fiskalnog računa ne mogu da ostvare potrošačka prava, ali i firme koje regularno posluju, jer im je sivo tržište nelojalna konkurencija.

Ipak, najverovatniji razlog za pojačanu kontrolu poslovanja na zelenim pijacama jeste sve praznija državna kasa i najavljena borba protiv sive ekonomije koja, prema nekim procenama, godišnje „zakine“ oko dve milijarde evra budžetskog prihoda.

I pored toga što je pojava poreznika na zelenim pijacama mogla da se očekuje, zakupci tezgi kao da su bili iznenađeni i pre dva dana u Beogradu su organizovali protest ispred prostorija javnog komunalnog preduzeća Gradske pijace.

Predsednica Udruženja zakupaca tezgi Kristina Vučković izjavila je za “Danas” da se njihovo udruženje ne slaže sa uvođenjem fiskalnih kasa prvenstveno zbog uslova rada na pijačnim tezgama, koji se ne mogu porediti sa uslovima rada u lokalima.

"U ovoj krizi, ne bi bilo dobro uvesti fiskalne kase, već bi za nas bilo prihvatljivije povećanje poreza“, rekla je Vučkovićeva i navela da od vlasti očekuju grejs period do pronalaska rešenja.

Predsednik Unije tekstilaca Milan Knežević smatra da prodaja na pijacama nije samo vid zarade kojom je izbegnuto plaćanje poreza, nego da je to i mesto gde se plasira švercovana i roba bez porekla.

On kaže da se samo na 33 beogradske pijace, sa oko 2.000 tezgi, odvija mesečni promet od oko 50 miliona evra, na koje nije plaćen ni dinar poreza. Podaci su još drastičniji kada je reč o Srbiji u kojoj se bez fiskalnih računa prodaje roba na 80.000 tezgi.