Više korisnika narodnih kuhinja

U jednoj od najsiromašnijih opšrina Srbije, Kuršumliji, već dva meseca nema besplatnog obroka za najugroženije. Porodice poput ove, teško se snalaze pa kako kažu često i gladuju. “Do skoro smo se mi hranili u kuhinji sad nestala kuhinja ,vrlo se tesko snalazimo, bude perioda kad mi gladujemo i nemamao dovoljno hrane da se ishranimo, deca trpe."

“Ne znam vise ni šta ću ni kako ću... trpim, mislim trpim, šta nađem jedem”, kaže jedan od građana kuršumlije.

Pre zatvaranja narodne kuhinje u Kuršumliji, besplatan obrok je bio obezbeđen za 600 korisnika, što ni tada nije bilo dovoljno jer se Crvenom krstu od početka godine prijavilo čak 2000 građana sa socijalnim statusom.

“To su ljudi koji su radili u Metalcu, konfekciji, Kopaonik žubor, tako da se ti ljudi svakog dana nalaze ovde u hodniku Crvenog krsta i socijalnog, tražeći nekakvu pomoć”, kaže Miomir Nikolić iz Crvenog krsta Kuršumlije.

Još se ne zna da li će kuhinja u Kuršumliji početi ponovo da radi. Pošto opština nema sredstva, čeka se pomoć države.

Posle Beograda, u kome se u narodnim kuhinjama spremi oko 6.000 obroka, sledi Novi Sad sa 1.000. U Bujanovcu i Novom Pazaru, u narodnoj kuhinji se hrani 900 ljudi. Među gradovima sa većim brojem korisnika su i Kruševac i Čačak sa 600 i 800 obroka dnevno, dok je broj korisnika u Alibunaru sveden na 50.

U Crvenom krstu Srbije kažu da ove brojke pokazuju trenutne mogućnosti, a ne stvarne potrebe.

“Jedan topli obrok dnevno, potreba za povećanjem postoji, procena je da bi od 22.000, trebalo da ide na 29.000 korisnika”, kaže Vesna Milenović iz Crvenog krsta Srbije.

Vrednost jednog toplog obroka koji se dobija u narodnoj kuhinji kreće se od 40 do 80 dinara.

Ako se uzme prosečna cena od 60 dinara i ako se zna da se u Srbiji trenutno u narodnim kuhinjama hrani gotovo 22 000 građana, dolazi se do podatka da samo za trošak hrane dnevno treba obezbediti nesto više od 1.300.000 dinara.